Pred pedeset godišć slikali smo se ja i brat na pocetak ulice "Pere i Jacinte", danaska Kneževe ulice. Koji su to bili knez i kneginja: Pere i Jacinta. Ki ih se još sića? Sićan se kako je moj kumpanjo Ante Delija čita štivo "Pero i Panta" iz naše jedine i perve knjige. "Sunce na prozorčiću", a tekst je glasi: "Pero i Panta pošli na put, Pero ima štap, a Panta prut." Ante je čita: "Pere i Jacinta pošli na put, Pere ima štap, a Jacinta prut."
Ja san ovo lito slika svoga sina na isto misto, znajuć da ga ceka poć u pervi razred osnovne škule i da bi to moglo biti ono popularno pitanje Mladena Delića: Ljudi moji, je li to moguće?, da nakon pedest godišć od mog polaska u pervi razred, sada vodin sina. Eto, moguće je.
Sve ove dane na televiziju govoriju o škuli za život. Sve se mislim ca bit to moglo bit, kakovo značenje imaju te besede. Kad san ja ša u škulu, onda su mi govorili da je život jedna vela škula. I sad nakon toliko godišć ja to sa sigurnošću mogu svidocit.
U škulu smo ucili čitat i pisat, ucili smo abak, brojit do sto. Čitat i pisat moraš naucit da ne ostaneš nepismen, abak moraš znat da te ne prevariju kad pojdeš u butigu kupit po ca te mat poslala.
Ova škula za život će dicu naucit drugin vridnostima. I nek svit gre naprid, niman ja protiv toga ništa, samo neka se tradicija ne zatere. Ako se to zatere, nijedna škula za život te to više neće naucit.
Post je objavljen 11.09.2019. u 18:50 sati.