Baš se pitam postoji li način da me ovo preostalo vrijeme ne pregazi? Ima li još vremena da uživam? Napravim prave stvari? Možda da prvo pronađe mir u sebi? Ili da ostavim sve, i krenem prije?
Posebno je to što nosim u sebi, a izvana se ne vidi. Nema prilike izaći iz mene, a kad izađe nije prepoznato. Ili neznam iskoristiti? Ili drugi ne vide, znaju bolje? I tako to ide godinama i stane. Stane pred činjenicom da se nisam razvila u nešto posebno već u prosjek. I da, tu pitanja prestaju.
Post je objavljen 11.09.2019. u 08:19 sati.