- evo ga!!!
- koga???
- e-kupi
- u jebate, al je počelo?
- a je, počela škola u ponediljak.
- aj molin te pusti ga još jedanput, prosto mi dođe milo kad ga vidin :)))
- evo. ovo je bolje nego se napušit.
- bogaaaami, ka da si mene pita :)))
počela je školska godina, a najbolji pokazatelj za početak školske godine su turisti. prvi devetog i se, ne pripolovilo, nego desetkovalo, ostali su samo hokejaši, ovi šta in dica više ne idu u školu i azijati.
eto je kodnas počela 'škola za život'. neznan šta in to znači, al ja kolko se sičan, dok sam iša u školu, bija san u školi za život. upiše te mater, jer očevi onda nisu išli u školu dici, u prvi razred osnovne, a ti nako iznebušen neznaš ni di si doša a kamo li šta te čeka. bilo je tu i plača, nemilog, jer su dicu plašili sa školon, pa je to parilo ka da svi imaju ptiespi, a bilo je i oni šta su takvo nešto jedva dočekali. pretežno su to bile ženske koje su, šta se i poslin ispostavilo, uvik tile šefovat. nijedan muški nije bija pricidnik razreda, največi doseg je bija bit blagajnik. danas je žensko pricidnica države a muški blagajnik. iako mislin da bi tribalo bit obratno. no pustimo to, držmo se škole za život.
u ono vrime, jebate, ka da pričan bajku, svi su išli u školu, nije bilo šanse da ti mater, nedaj bože otac, da ispričnicu zbog nesudjelovanja na nastavi, nije ti triba likar, oni su bili i popi i likari. nije bilo neopravdanih, ako si i kojin slučajen skupija oma bi te smistili u grupu 'nepodobnih' sa preporukom za poseban nadzor.
prije par godina smo organizirali druženje nas koji smo zajedno zavržili osnovnu školu. među nama su zajedno u istim klupama (misli se na stol u perlice) sidili inžinjeri, doktori i pravnici, prosvjetari, pače čak i političari, ako je to kao neko mjerilo uspjeha, a zaključak svih je bija samo jedan i jednoglasan 'nitko od naše generacije nije posta kriminalac!' ako je to mali uspijeh jedne generacije onda su svi ostali marginalni.
al dobro pustimo šta je bilo, tema je 'škola za život'. u ono vrime škola za život je počinjala nakon nastave. niko te nije pita jel znaš riješit pitagorin poučak, ako si u školi ima pretežnu jedinicu iz matematike, al ako nisi zna postavit plovku za tice bija si ukurcu. lovit jegulje na bačvu, da niti ne spominjem. dođeš doma kad je već debelo pa mrak i aj se ti opravdaj di si bija. izvadiš lac jegulja i svi sritni i zadovoljni. jedinicu iz matematike ćeš ispravit jer ti nije bilo druge pa će se to zaboravit, al lac jegulja se i danas spominje.
šta oču reč. oču reč da je ova škola za život jedna puno dobra stvar, jer je u školske klupe vratila ono šta smo mi nekad imali nakon škole. dici daje slobodu izražaja kojeg su izgubili. moš prdit ludit u školi do mile volje, jer kod kuće će se ionako svi uvatit kompjutera i igrica. netriba više bubat i učit datume povijesnih događaja, ka šta nisi ni onda, netribaš znat pitagorin poučak ako neš gradit ceste, zato i nije svak od nas posta inžinjer, šta je napisa marko marulić boli te kurac jer ga ionako niko ne razumi, krležu i filipa latinovića njanci da niti ne spominjem, a onih koji oće gradit ceste, i bavit se arheologijom mrtvog jezika će ka i onda bit i danas. tko hoće težit će svojom afirmacijom u društvu, kao i uvijek, ali što sa onima koji su izgubili djetinjstvo zato što su in roditelji nametnuli mnoštvo obaveza?
Post je objavljen 10.09.2019. u 14:50 sati.