Ne sjećam se baš prvog dana škole jer bilo je to prije 50godina. Bila sam namrgođena, ljuta, povučena i tiha. U nekom svom filmu, bez puno prijatelja. Mama bi me spremila i oblačila kao damu za skolu a ja bih se vratila s prašnjavom cipelama jer bih šutirala kamenčiće po putu. Žabice bi mi bile prljave i poderane na koljenima jer sam stalno padala. Znala sam si sama malo pošišati franze. Mama bi se uvijek uhvatila za glavu. Nisam bila oduševljena školom. No bila sam vrlo dobra učenica, nikad odlična sve do osmog razreda. A odlična i u trećem i četvrtom srednje.
Imala sam par frendica ali samo onda sam im bila frendica kad bi bile same. Onda sam i ja bila okej. Tako bih iščekivala hoće li me tko pozvati na rođendan. A nije. Dečka nisam imala, neznam da li sam se uopće sviđala nekome. Govorili su si međusobno da smrdim. Imala sam problem s mokrenjem, često bi mi pobjeglo. Prošlo je vremena dok to nisam svladala i shvatila kako se pobrinuti za sebe. Čak ni na maturi nisam imala partnera za ples. Ustvari imala sam ali je popustio drugoj curi i to mi tek na maturalnom plesu rekao, tj. samo sam ostala sama na podiju. Brzo sam se udaljila kao da imam neku dužnost u garderobu. Tako su me nekako bili obilježili. Godinama. Patila.
Nikog od njih ne viđam jer ne živim u rodnom gradu.
Sjećam se udžbenika iz prvog razreda i pjesme:. ..
"Kad bi meni mladom bila lađa data
S pramcem od srebra i krmom od zlata..."
Post je objavljen 06.09.2019. u 23:04 sati.