Moji najdraži frajeri, sa mnom kao pridruženim članom ekspedicije, jučer su imali popodnevnu čajanku u rezidenciji Brezje, vrlo sličnu onoj kod Ludog Šeširdžije. Ni kod nas se nikad ne zna što će se sve izdešavati kad se čuvamo.
Započelo je jurišanjem po dvorištu, jer je Boni jedva dočekala da frajeri dođu pa da demonstrira svoje hvatanje lopte šapicama i donošenje iste. Čak je i manji najdraži frajer jurio za njom po dvorištu i nije inzistirao da se Boni zatvori u kupaonu. Kad je Boni lipsala preselili smo se u kuću.
- Jel imas ti Kindel pingo? - pita manji najdraži frajer.
- Nemam.
- Imas, imas - i vodi me manirima iskusnog istraživača u frižider, zna on gdje stoji Kinder pingui. Veći najdraži frajer nije baš oduševljen pinguijem, ali jede kad već imaju dva komada. Pokušava mi prepričati sve što se dešavalo dok je bio na moru sa vrtićem, ali manji najdraži frajer vrlo brzo jede pa ne uspijevam puno toga doznati; jedino da je veći frajer naučio plivati bez rukavica i da je lubenica zapravo jako fina.
- Ta je to jubenica? - pita manji frajer.
Mi se trgamo da mu objasnimo, ali ga ne zanima baš opis lubenice pa kreće u pohod u njihovu sobicu. Inzistira da se slikamo na krevetu i toliko se smije da počinje štucati. Smijemo se svi, pa on još više štuca jer je njegov smijeh uvijek najglasniji.
- Ti ne stucas ( pa štucne ). Necu ni ja ( pa štucne ) vise stucati ( pa štucne ). Daj mi vode ( pa štucne ) mojim te.
Jedva zaustavljamo najezdu štucanja, pa gledamo crtiće.
- Ja bi papao linac ( manji frajer ).
- I ja bi čokolino ( veći frajer ).
Nema druge, ostavljaj crtiće i ajde praviti čokolino. Manji najdraži frajer vuče svoju dekicu za sobom i prati me u stopu.
- Jeci gotova? Ja sam gladan.
- Nisam, grijem mlijeko.
Gleda kako grabim čokolino u zdjelice.
- Nici jos gotova? Ja sam gladan.
- Nisam, grijem mlijeko. Evo sad će biti.
- Kad ce biti? Ja cam jako gladan. Jeci gotova?
Pa tako jedno deset puta u krug dok konačno čokolino nije gotov. Hranimo se, pa veći najdraži frajer želi ponoviti refren njemu najdraže Claptonove pjesme koji je naučio, a manji najdraži frajer navaljuje da gleda slike životinja.
Simultanka. Malo riječi, malo lisica koja ima zuti kaputic. Nas dvoje sve glasnije pjevamo, pa manji frajer zatvara knjigu i lupka ritam.
- Ja cvijam ( op. prev. sviram ).
I traje to muziciranje sasvim dobar komad vremena, čak i manji frajer pjeva s nama. Malo nerazumljivo, ali pjeva.
Mama dolazi po njih. Veći frajer pita kad će doći da učimo dalje riječi, a manji frajer negoduje jer nema duge na noćnom nebu. Pokazujem mu mjesec, ali nije zadovoljan. Hoće dugu i gotovo. Odlaze mašući svojim malenim ručicama, a moj svijet malo gubi na svjetlosti.
Sve dok ne dođu ponovo, da se smijemo i skačemo i tražimo dugu.
Post je objavljen 05.09.2019. u 21:01 sati.