Za ovu jesen nema najavljenog smaka svijeta od strane onog klipana koji svako malo izbacuje neki novi datum ( iskreno, ne znam otkud samo vadi te datume, al ajde - barem isprestravi svekoliki ovozemaljski puk pa si ljudi priušte možda nešta šta inače ne bi ). Pa sukladno tome, a i spoznaji da će bit red skuhat novu turu zimnice i napravit mjesta za istu, navirila se ja danas u špajzu samo da vidim šta sve ima za bacit.
Ajme šta tu svaštanešta ima. Za početak, pekmeza nema kakvih nema - od marelica, jagoda, dunja, kupina, šljiva...a za nijedan više nisam sigurna kad sam ga pravila. Znam samo da ga uvijek ostavim eto ako bi se pekle palaćinke, pa ako bi neko možda jeo naprimjer pekmez od kupina ( a nikad ga niko ne jede, navodno jako škripe one njihove koščice po zubima ). Pa bi sad tu dragocjenu ekoetnozbirku trebalo kresnut u smeće. Pa onda ima ukiseljenog zelenog paradajza, koji ne da se nije jeo nego ga niko nije ni pogledo. Čmrlji na polici i čeka svoj usud zvan lašate mi kantare ( u prijevodu - baci me u kantu, nije ovo talijanski ). Pa praznih teglica svih oblika i veličina, koje treba prebrat i konačno pobacat one koje ostaju za urgentnu situaciju zvanu - šta ako pofali teglica za kad se skuha ajvar ( ono kuhanje šta sam opisala to je prva ajvarna tura, druga se kuha ako se ne varam idući vikend ).
Pa onda jedno četri velike najlonkese dupkom pune najlonkesa, nemojte mi samo reć da to nemate u špajzi? Šta kad zatreba neka najlonkesa, po čemu ćete kopat nego po recimo onoj iz Lidla u koju je nabijen nepoznat broj manjih i većih tregerica? Pa papiri za zamatanje božićnih poklona, rođendanskih poklona i za oblaganje polica, od toga jedan treba izvuć iza kištre jer poprilično dugo stoji i sav je skušljan ko da su ga krave žvakale.
Pa alatljike za krečenje, koje stoje u ćošku u plastičnoj kanti; to isto treba prebrat jer sam sigurna da barem dva valjka treba bacit, al eto i njih se uvijek ostavi za slučaj nužde nepoznatog podrijetla.
Pa kalup za tortu koji se koristilo zadnji put niko sa sigurnošću ne zna kad. Pa nešta rasparenih zdjelica za salatu, koje isto stoje ako bi možda nekad recimo u njih išo čips ( ne ide nikad, al možda jednom bude ). Pa flašurina u kojima su bili likeri, a dobila sam striktno naređenje da nek stoje i dalje tamo, ako budu trebale za neke likere nekad. Pa ranjgli koje zapravo više ne koristim za kuhanje, al isto stoje da pauci imaju gdje spavat kad im je zima; šta bi ja to pošikačila u smeće, bolje da zauzimaju mjesto, jel tako. Pa kinesko govno od multipraktika koje sam dobila, a koje me skoro ubilo kad sam krenula isprobat kak radi; e to ću zafitiljit sa ekstremnim zadovoljstvom u smeće.
Čak sam konačno našla i čekić i probirku za koje sam bila sigurna da su netragom nestali; nije da mi sad za nešta trebaju, al izronili su niotkuda pa sam ih bržebolje spremila u ono malo alata šta imam.
Uglavnom, sutra pokrećem akciju širokih razmjera u svrhu oslobađanja svakog slobodnog centimetra špajze. Danas sam samo izvršila izviđanje, da znam kolko ću vreća morat nosat vamotamo, i jel da popijem dva brufena il samo jedan. Zapravo sam sigurna da je i moja špajza prolaz u Narniju, pa ko god prođe ostavi ono šta mu je od viška.
Post je objavljen 04.09.2019. u 17:44 sati.