Marketing
Tanjur…
Priznajem imam jednu veliku manu, svaki dan jedem. Nije to nešto spektakularno pa da slikam i stavim na blog, više ono za svaki dan. Druga puno gora, navika mi je da redovno spremam juhu. I to nije nešto čemu se treba diviti, svi to rade.
Problem je nastao kad su se svi duboki tanjuri razbili. Ostao jedan kao da mi se ruga.
Nije da nemam tanjura.
Imam servis za 24 osobe, zlatan pa porculanski, verovatno je u familiji od Merije Terezije. Normalan svet bi jeo iz tih tanjura, ali ja ih čuvam za izuzetne prilike. Što su takve prilike dva tri puta u životu i što mi taj servis zauzima pola ormara nije bitno.
Krenem u kupovinu tanjura. Obiđem prvo internet ponude, pa onda pešaka…
Ima.
U te tanjure bi stale tri žlice juhe, a mi svi ješni.
Gledam one ljude oko mene, svi lepi, pa debeli. Iz kakvog suđa jedu??
Nude mi zdelice, to je sad moderno. Možda je moderno, ali kad će se juha u zdelici ohladiti da se može jesti?? I nekako mi nije to, to.
Pokazivalo su mi sve i svašta i na kraju, pokleknuh.
Moja generacija će prekinuti tradiciju servisa za posebne dane i krećem da lomim skupoceni servis.
Imam na ručku goste.
Kad iznesem na sto te tanjure, očekivaće da u njih sipam juhu od peraja morskog psa, pečenog odojka, šparglu, jastoga, škampe i slične delikatese, a ja spremila neki kupus na brzanjac, salate, neku ribu zaleđenu u doba jure, juhucu od ikre i nema više…
Dosta!!
Da li ću položiti ovaj ispit ili ne videće se…
Post je objavljen 26.08.2019. u 18:32 sati.