Marketing
Propuh…
Užegla ova najbliža zvezda, vani +33 što bi rekla ona zgodna manekenka na TV divan, prosečan lep dan.
Ili zaboravljam ili nije bilo, ali ne pamtim ovolike pluseve posle 15 8.. U to vreme pobegnu i turisti pa more pripada domaćima.
Jučer krenem busom 20km u civilizaciju.
Računam, šta je to neki stupanj više manje.
Oni busevi, meni za inat, napravljeni od metala, a stanica gde čekaju za polazak, na suncu. Gde bi drugo i bila?? Kad se peče odojak ne stavlja se na toliku temperaturu. Ima klima, nije da nema, ali je ne uključuju jer troše mnogo goriva.
Elem brekće autobus dobrih petnest minuta, čeka vreme (tu se ne troši pogonsko gorivo). I krene…
Odahnuh sad će malo osvežiti kroz prozore vetrić.
-Zatvaraj taj prozor začu se urlik sa zadnjeg sedišta-od nekog brkajlije u gaćama do kolena, razdrljene majice ispod koje gvirka stomačić na putnike.
-Ne diraj prozore ubi me propuh-viče žena sa šeširom, loknicama, lepezom i sadalicama sa visokim petama, sva a la Madam Pompadur, iz sredine busa.
Slika sa Googla
Dahćem kao parna mašina mora da je taj propuh mnogo opasan.
Stižem u soliterče jedva čekajući da se bučnem pod tuš, upalim klimu i pootvaram sve što ima kvaku. Na vratima obaveštenje
-Mole se stanari da ne prave propuh u svojim stanovima da se prozori ne bi razbili i nekog povredili.
Nikad nisam bila previše poslušan građanin, i prvo što mi je bilo otvorim prozore u stanu. Kad telefon
-Suseda, niste videli obaveštenje, odmah zatvorite sve prozore i vrata na terasi, propuh je.
I sad nešto mislim, taj propuh mora da je nešto mnogo opasno.
Kakva sam naivna, mislila sam da je to vetrić… eto mogla sam i nastradati da nije ovih što brinu.
Post je objavljen 25.08.2019. u 08:29 sati.