Marketing
Amore mio, ja moran ti reći
Usukala se ja već 12 dana. Nema me ćut. Nema me vidit. Štufa sebe. Izmoždena do kosti.
Velika fibra ka grom iz vedra neba. Meni nesklonoj virozama, gripozama.
Groznica. Umatanje u deku. Preznojavanje. I nema kraja. Pokušavan razmišljat, al mozak isključen. Pokušavan pokrenit kotač volje, al ni mi do ničega. Ka da je neko isisa život iz mene.
A dijagnoze nema.
Smjena je gostiju.
Šta i kako sad? Kad nisan žvelta. I kad mi noge dršću od slabosti.
ON kaže, ja ću sve. A vidin da se krajen oka nada da ću trznit i reć da ću doć dat malo ruke.
Al ja ne mogu dat ni prst. Kamoli malo ruke.
Ok, kažen mu, ti sredi sve. Ja ću se, kad se buden mogla popet, prekontrolirat.
I onda fibrozni vremeplov.
Mi mladi, oženjeni. U zajednici s mojima. Pa kad bi god rekla, mamaaaaaa, ostavi, to će ON, ona bi me šibnila pogledon. I rekla da oli me ni sram da pored dvi žene u kući ON nešto počisti.
A njemu ka bubrig u loju.
Nekoliko godina posli prešli smo kod njegovih.
Ista priča.
Pustite sina neka to makne sam isprid sebe, dreknila bi.
A pogled Atile, biča božjeg, bi me prizemljija.
Pored nas dvi će ON prat pjate.
Eto, rodija se ON u vrčini.
Mislin se, nećeš, majčin sine, do vika. Stat ću ti ja na rep.
Doselili mi u valu. Penzija. Neke stvari kasno. Al ne i prekasno.
Nema više zaleđa ni potpore od onih žena šta su naučile držat glavu doli i činit kuco.
A nema ni one zajednice koja te, tija, ne tija, uškopi.
Ka prvo, dobrodošlica u Valu je bila, ti ćeš prat pjate. Ja kuvan pa je pošteno da ti daš svoj udio.
Bilo je ka u američkin filmovima, oh my God???
Oh, my God se ponavljalo svaki malo. Odzvanjala Vala.
Al naučila san, u godinama iza sebe, da pokazat zube ne znači reklamirat pastu.
Naučija je sve. Pa sad mogu reć da je to podjela pola pola. Naučila san dobro i onaj pogled Atile.
Pali svaki put!!!
Popela san se jutros na kat. Iskreno teško. Još san u fibri.
A apartman ka da ga je prošla moja ruka.
Evolucija je vrag, Traje li traje.
Al preobrazba je čudo.
Post je objavljen 24.08.2019. u 20:25 sati.