Mi, ljudi, smo prijelazna bića. Rođeni smo i stvoreni smo od zemlje. Al imamo dušu koja ima ogroman kapacitet. Ima kapacitet za spoznaju samoga sebe. Imamo um koji može probit maglu percepcije u kojoj smo zarobljeni dok živimo u mislima i konceptima, možemo dić veo sa naših očiju i vidit stvarnost. Neki ciljano idu putom da dođu do toga, neke svemir sam pozove, oni dobiju inicijaciju. A inicijacija u tu spoznaju je najčešće u obliku traume. Trauma nas tjera da kopamo po unutrašnjosti, i ako oćemo potpuno da zacijelimo, moramo zgazit u te više/dublje sfere. Jednom kad spoznamo šta tribamo spoznat, imat ćemo priliku za život u nekin drugin svitovima, a i život na ovom planetu će nam bit sretan. Do ove faze u kojoj se nalazimo došli smo milionima godina provedenih na ovom planetu, i upustit se u putovanje van ove planete nije bezveze toliko teško. Napustit dom u kojem smo bili toliko vrime, nije lako, pogotovo jer ne znamo šta nas čeka jednom kad napustimo taj dom.
Post je objavljen 18.08.2019. u 23:30 sati.