E tak. Stiglo se kući. Prva mašina veša se pere, onaj program gdje pišu leptiri, kava je skuhana i sad mogu opisat povratak Džedaja kući.
Znači sve je proteklo po peesu, ko i inače. Spremanje stvari u torbu, pa vađenje svega iz torbe da provjerim jel ima koji škorpion na dnu. Opet sve u torbu, pa vađenje svega iz torbe jer nisam mogla nać jebeni punjač od Sonija. Opet sve u torbu jer je punjač bio u maloj torbi. Pa provjera kud sam sa tabletama, bez njih nema spavanja a bila sam dovoljno glupa da ih sve ponesem sa sobom ( šta u prijevodu znači da noćas kapka s kapkom slijepila ne bi da ih nisam ponijela kući ). Pa gledaj kud sam zgurala japanke koje sam nonstop drljala na nogama, čak i jutros u dućan, a jedva ih našla jer sam ih valjda slučajno zgurala pod krevet. Pa pregledavaj japanke radi škorpiona, pa i njih guraj u torbu. Kaže sestra - ajde ovamo, zaboravila sam ti dat haljinu koju sam ti kupila. Ostavljaj sve i oblači haljinu. E sad kad sam već spremljena ko za krunidbu švedskog kralja ajde nek me poslika kraj moje omiljene stare kuće. Vadi jebene sandale iz torbe, preobuvaj se, maži usta i veselo tamo oko stare kuće ko mafijaška udovica kad skine crninu. Preznojila se sedam puta i jedva skinula haljinu, sve se polijepilo.
Tu je već i podne, brže jest da stignem na bus. Natrpala se ko rudar, jedva obukla haljinu za na put. Pa gledaj kud sam s ledenim čajem i napolitankama, da mogu u busu dić šećer na trideset, da lakše zadavim predavače. Provjerila još dvaput gdje je karta, punjač i jel ima u torbi škorpiona. Utrpala se u bus, pa iščekivanje otkud će krenut manevri ko na vojnom poligonu. Nisam dugo čekala. Eto njega, pijan ko majka, sa dvije flaše pive, ladne. Sjeda ispred mene i spušta sic meni u krilo, ko da ću mu zube popravljat al naopako. Čujem da trtlja nešta na engleskom, pa reko - could you remove your seat please? Pa tako jedno devet puta, gleda u mene ko tele u šarena vrata. Pa kaže - you speak English so well. Reko - znam, miči stolac jebiga, da mogu disat. Ajde vratio on stolac, popio svoje pive i zaspo snom pravednika, jedva ga probudilo da izađe u Rijeci. E kad je on izašo, eto specijalistice za dresuru pasa i kuvanje. Pa do Zagreba opleti - malo o davanju šape, malo o kuvanju rižota, malo o buvama, malo o filanoj papriki. Ja luda od pive, paščadi i špareta; razmišljam bil je ko slučajno polila ledenim čajem po glavi, da malo raspetljava pundžu, al odustajem jer je jača triput od mene, da ne dođem kući sva izubijana.
U Zagrebu opet repriza, dolazi mi da poljubim peron al je prevruć, pa palim cigaretu i teglim svoj kofer i razmišljam kak prva investicija moraju bit slušalice.
Post je objavljen 10.08.2019. u 20:41 sati.