Marketing
Usamljenost...
Priče iz kokošinjca...
Koke su uvek zajedno. Tako jedu, spavaju šetaju, otimaju jedna drugoj hranu ili se bore za mesto u gnezdu.
Vrelo letnje jutro.
Hranilice su pune žita, pojilice hladne vode, ali vrata prema livadi sa primamljivom zelenom travom, bubicama, puževima i svim kokošijim divotama, su otvorena. Jesti ili šetati, pitanje je sad. Zelena trava je pobedila. Sve su jurnule van.
Jedna koka je malo usporila u trku u tu neku vrstu slobode. Ostala je sama, sama u celom kokošinjcu. Okrenula se, prvo malo zastrašeno, ali drugarice iza ograde ulivale su sigurnost.
Zastala je, raširila krila i poskočila veselo. Trk do jedne hranilice, niko je ne gura. Lagano do druge, malo hladne vodice. Uživala je. Ulazila je u „noćne sobe“, gvirnila u sobu purana.Koja uživancija. Sela je u jedno gnezdo, pa u drugo, pa opet do hranilice. Sve je njeno. Bacala je povremeno poglede na grupu koka pod bazgom. Čeprkale su i dobro se zabavljale kopajući rupe u kojima su se „kupale“.
Samoća je tako lepa. Imaš sve, niko te ne dira, gura kljuca. I hlad i bubicekoje su zalutale, ceo svet je tvoj. Možeš što god hoćeš.
Pet minuta je uživala, pa se zatrčala prema još uvek otvorenim vratima, okrenula se i pogledala onaj ogromni prostorpun sigurnosti, i odlepršala u svoje jato.
Divna je usamljenost, ali samo ako kratko traje.
Post je objavljen 08.08.2019. u 21:16 sati.