Marketing
Priko mire
U Vali je danima plus osamsto. Pari da svi dišemo na škrge. Iako ni fer ronzat. Jer nama je more na pljuc. I možemo se razladit svaki čas. Kad god nan pita. Za razliku od mnogih. Deset skala i iz posteje smo u more.
Stari je danas zbuki. Pita me više puta kako se nešto zove. Inače mu je mozganje na zavidnoj razini. Obziron na godine. Još iz njega izvire masa pročitanih knjiga. I trud uložen u znanje. Ali ipak klizne u prostor/vrime. I uporno mu govorin da ide prošetat za lada. Al on mi se izmakne. I onda učini sto metara po zvizdanu. Prin podnevnih vijesti. Iza kojih je nama obid.
Danas san i ja klizla u zonu priko mire.
Ujutro digla robu sa sušila. Pa upalila makinu od nove ture robe. Turisti su. Radi se non-stop.
Pa zamislila kruv.
Onda skuvala obid za sutra. Jer idemo ujutro u supermarket po veliku spizu.
Kad se vratin, iman još snage sve raskupusat i gotovo.
Ostalo brudeta od jučer pa san njima nadožuntala ručak za danas. Lipo začinjen i s mirison kako i mirita. Pravo su ga pohvalili.
Meni on teško padne pa san sebi skuvala drugo.
Popili kavu.
Stari, od sveg slatkog, naj voli obični biskvit. Ispekla mu ga.
A Njemu napravila čokoladnu tortu.
Stavila sušit drugu makinu.
Isključila frižider na otapanje.
Baš san danas priko mire. Al formula mi je taka. Radije se u komadu ubijen i sve obavin. A onda se lađam. Ne znan ja to podilit na pecibokune. Oduvik san taka.
A ON je dobija drugi popis. Između ostalog, prepustila mu metloboj oko kuće. I po vrtlu.
Štufa san od bola u ramenu i nemogućnosti radit u petoj brzini. Kakva san inače.
Ali ovo je ionako zadnja godina iznajmljivanja. Pa mi je činit kuco i odradit šta smo naumili.
Triba znat stat i reć kad je dosta.
Često iden priko svojih granica.
Al u važnin stvarima znan stat. Odrizat. I prelomit.
I slušaju me. Bez pogovora.
Post je objavljen 01.08.2019. u 14:06 sati.