Marketing
Povratnica
Ni me bilo nešto više od dva miseca na blogu. Nisan ništa pratila. Ništa znala šta se zbiva. Ko je bolestan, ko koga vriđa, napada, slaže se, ne slaže se. Ja se u to ne prtljan.
Meni je blog u Vali, kad iman internet, ka izlazak u Operu u Sydneyu. Olympiju u Parizu. Albert Hall u Londonu. Carnegie Hall u New Yorku. Zaronin u riči i preden ka maška kako mi kada pita. I posli mi je ka da san u zenu. Dilin sebe sa nepoznatin ljudima. Kojima je pisanje drago. I meni je to već dosta da buden u duši radosna.
Malo nan za sriću triba!
Niko me ne mora volit. Ni slagat se s menom.
Al kultura nalaže bit kulturan. Pa to nikad ne gazin ni pod razno. Nema poštivanja drugih, ako sebe ne poštuješ. Kad pljuješ druge, najprije pljuješ san sebi u lice.
Kad se granica vlastite samodopadnosti spusti na niske grane, žučljivost raste. I to baš obrnuto proporcionalno.
A nitko nikoga ne mora čitat. Ni pratit. Biraš šta voliš i šta ti paše. Ono šta te iritira ili ne voliš, preskačeš. Volit će to neko drugi.
I u ova dva dana, kako san se vratila suočin se sa svin niskostima i visostima ljudskosti i neljudskosti.
Niskosti ostavjan po strani. Neka ih onima kojima to paše. Ili ih hrani.
Okrenut ću se predivnin postovima, vas dragih mi ljudi, koji obogaćujete moj život. Jer se prepoznajen u vašin ričima. I rasten obogaćena spoznajon da san sritnija i bogatija nego li sam toga ponekad svjesna.
Svi vi koji se suočavate s bolestima, pratin vas u srcu i mislima. S iskrenon ljubavlju. Premda vas nikad vidila nisam. Svi vi koji me očaravate umijećem pretakanja riči u emocije, događaje, smij... klanjan vam se. Vi ste moje tiskane novine. Koje više ne pratin. Vi ste moji portali. Koje zaobilazin. Vi ste moj TV ekran. Kojeg gledan sve manje. Vi ste moja radost.
Jer mi je prosipanja crnila i mržnje dosta.
Pa kad već iman slobodu izbora, biran.
Volite se ljudi!
Ispada degutantno, al izgleda da je lakše voditi rat, nego ljubav.
Post je objavljen 31.07.2019. u 14:38 sati.