Imala sam najbolju namjeru danas pisat malo o nekadašnjim plesnjacima, čisto da obilježim rođendan Paula Anke ak ništa drugo. Al omelo me naskroz trenutno stanje mojih leđa.
Naime, jutros ću se ja malo pozabavit svojim stopalima ( ono - namakanje, turpijanje, rezanje noktiju, svaštanešta tog tipa a vezano za stopala ). Pa valjda kak sam bila fajn dugo sagnuta na fajn niskom stolcu sastavila me bolit kičma da se jedva mogu ispravit. Popila jedan prašak za protiv bolova, malo izmasirala nekom kremom - ništa. Popila nakon nekog vremena drugi prašak za protiv bolova, izmasirala drugom kremom - ništa. Hodam ja, al to više liči na hod Kvazimoda. Pa mi ide na živce jer nisam navikla bit tak spigana. Pa se izvrnem na dvosjed i promišljam šta se to dešava; i sve je dobro dok ležim. Jel se krenem ustajat - eto problema. Ko da mi neko čupa kičmu naživo.
I kak da ja sad uopće slušam Paula Anku? Ajde šta kaže - stavi mi ruku na rame, to je i donekle izvedivo. Al kad kaže - stisni me čvrsto...pa ja jedva vučem noge po crnoj zemlji, jebemti stiskanje. Možda bi uz puno problema i mogla stisnut, al da mene sad ovakvu spiganu neko stisne mislim da bi mu glavu rašerafila. Požalio bi dan kad je izmislilo riječ stiskanje.
Srećom sam na urlaubu, pa se mogu prevlačit ko kišna glista vamotamo po trosjedu i dvosjedu, ne moram jašit na posao i razmišljat oću uspjet uopće ustat sa stolca kad sjednem ( pod uvjetom da uopće sjednem ). Doista, to znači da su trenutno obustavljene sve zakazane radne akcije tipa peglanje tone pamučnih majica i koječega, skidanja i pranja zavjesa, pospremanja špajze etcetera. Samo vrlo oprezne kretnje, da ostane ovako kako je; nema majci jurišat i mlatit sa sobom kojekuda po stambenom objektu.
A baš sam se nabrusila radit nešta korisno. Gle kak neću. Hešteg miruj, bez naglih pokreta i zamišljaj se kak radiš. ( Da se razumijemo - to je sjajna opcija ak ležiš a da te ništa ne boli. Ovako je vrlo nezgodno. )
Post je objavljen 30.07.2019. u 18:06 sati.