Jučer nas je kod kuće snašlo ugodno iznenađenje. Upala nam u kuću tri migranta. Mi sidimo u kući i neko kuca, prvo smo pomislili da su došli cigani, kad tamo, imigranti! Bilo mi ih je drago vidit, jer nisan odavno srija nikakvog stranca. Trojica, najmlađi ima 17. Jedini koji je zna nešto engleskog. Dali smo im ist i pit, počastili ih i nekako pričali s njima, nabadamo mi, nabadaju oni. Ovaj jedan reče da su hodali dva dana bez hrane i vode. A tajj najmlađi baš fin, ima tužan pogled, vidi se tuga života u njemu. Kaže mater mu cili dan plakala kad je reka da će otić. Govore da im hrvatska policija kad ih uvati da su ušli u hrvatsku uzima pare i mobitele što imaju. Nisu svi sigurno, al očito neki jesu. Sva trojica su bili Kurdi, iz Iračkog Kurdistana. Nisu se poznavali prije puta, nego su se srili na putu. Točno je nešto neprocjenjivo nekome bar malo pomoć u nevolji. Tili su ić u Mostar, pa smo im vidili kad im ima bus i odvezli ih na autobusku stanicu. Šta će u Mostaru ne znam. Al eto, fina priča, troje migranata u selu u hercegovini, koja ironija. Meni su uljepšali dan, a i mi smo njima.
Post je objavljen 16.07.2019. u 18:27 sati.