MATERIJALISTI
U razgovoru sa materijalistima ubra san da se oni najviše uvride kad in kažeš da su materijalisti. Promislija san da ako ih je sram šta su materijalisti, zašto onda ne postanu nesebični, plemeniti, velikodušni, zašto se ne posvete drugima, zašto se ne razvijaju intelektualno i duhovno...
Onda san malo kroz priču to malo ispita i shvatija san ovo: oni za sebe iskreno misle da su nesebični, plemeniti, velikodušni, posvećeni drugima i u potpunosti razvijeni intelektualno i duhovno. I dok god su tako uzvišeni, mogu slobodno grabit sve za sebe, bit sebični do jaja, škrti, neprosvijećeni i duhovno retardirani.
I ako in ukažeš da jedno govore a drugo čine, ti si u stvari u kurcu, kako moš bit tako zavidan na to šta su se oni snašli a ti nisi jer si nesposoban, tako ljubomoran šta ti nemaš ništa a oni imaju i svoje i tvoje. Ti si taj koji je loš, uskogrudan i duhovno zaostao. I u pravu su!
Jer dok god su oni toliko nesebični, plemeniti, velikodušni i intelektualni, imaju pravo bit sebični, uskogrudni, škrti i glupi koliko god ih je volja.
DRKANJE NA SJEĆANJE
Prije interneta smo mi ka dica drkali na pamćenje. Izašli bi na rivu i gledali žene (onda je bila seksualna revolucija i nisu nosile ređipete, pa su sise hvalabogu ispadale na sve strane), pamtili šta smo sve vidili, otrčali doma i u banju drkali na sjećanje.
Tako smo razvijali memoriju i inteligenciju i zato smo dobro učili.
Danas dica u doba interneta ne mogu upamtit kurca tebe, sve in je na izvolte.
Post je objavljen 08.07.2019. u 12:39 sati.