Da potekne krv
iz dlanova mojih
kao reč data
zakletva tišini
ne bih umeo,
da ne uvredim ponoć,
da te tamom
dotakne za mene.
I kad mi koža puca,
neću pustiti vrisak na bol
skamenjen tražiću beskraj
u zenicama tog jednog pogleda
što u večnosti ćuti,
što mi duša u led ponire
predana, ogoljena,
neću da remetim tišini zvuke,
jer sam usne na nemost osudio,
izabrao večnost,
da sakrijem tragove.