Razmišljam o destrukciji. Pomno se utapam u u delikatnim nijansama njenih valova. Pustim s vemena na vrijeme dah. I ne udahnem ponovno. Uživam u tom kukavičluku. Osjećam se živom. Dan, za danom, sve sam više živa. Dodajem malo po malo mraka poput začina na svaki pogled. I dobro je. Razmišljam o odlasku. Zaigrala sam se poput djeteta. Vrtim pod prstima svoje tajne i gledam ih kako sjaje sa svakim pokretom. Teško je. Sve, osim toga. Ja sam bez želja osim želje da me se makne sa liste očekivanja. Ja sam bez osjećaja osim da me se ogoli od svega. Ja bih samo na trenutak bila,,,, ja bih samo na trenutak tako ostala. Razmišljam o potopu. I vidim sebe kako nestajem. I nije me briga. Nisam više ono što sam nekad bila.
Post je objavljen 27.06.2019. u 00:11 sati.