Lipo li je! Lipo li je! Lito je!
Moje najdraže godišnje doba u kojem ja napokon živim. Bože, hvala Ti!
More je moja neiscrpna snaga, vječna tajna kojoj nema kraja. I kad umrem nek me bace u more. Samo ono BUČ! Baš ko što sam se ovih šest dana BUČala. Buč! Buč! I pametna je bila odluka da ka prava Rvatica, vrijedna radnica spojim ove blagdane. Ali sve što je lipo kratko traje. Ali ne sekiram se, brzo će godišnji.
Za mene uistinu vrijedi ona uzrečica „ More te neće proklinjati!“. I neće. Družili smo se dnevno po osam sati; malo ujutro malo popodne. I dobro me iscrpilo! To bi tek navečer osjetila kad bi doma došla. Ali neće lito trajati godinu dana, pa druže moj iskoristi što ti život pruža. Otuširaj se i vani! Nisam nikad bila od pretjeranih izlazaka, ali pičence i sladoled-MOŽE!!!!!
Vručine su stvarno velike, ali kad si kraj mora , ni ne osjetiš ih! Promijenila sam par plaža što nije moj običaj. Jer ja imam svoju plažu. Ali moja plaža tzv. Plaža za osobe s invaliditetom na Vitrenjaku iliti ga na Uskoku je u katastrofalnom stanju. Lani sam mislila da ne može gore, ali sam se ovu godinu uvjerila da može. Sram te bilo Grade!!!!! Za nas novaca nikada nema. Mi smo građani ne drugog, nego devetog reda (pakla). Ali ne ebem ja vas, ja ću se i dalje kupati na MOJOJ plaži. I to s guštom većim nego ikad. Ali sram vas bilo zbog svih onih jadnih ljudi što stoje doma i nemaju se di okupati jer VI ste im to uskratili. Da, baš VI! Ali koga briga za jadne invalide, oni se ni ne trebaju kupati. Treba ih sve potopiti pa ko preživi! To je vaša logika, Grade moj, jer mi smo vam teret. Ne razlikujete se puno od Hitlera. I ne! Ne pretjerujem. Ali znajte da mene niste zakinuli za ništa jer MORE mi nećete oduzeti, ali sve one druge osobe s invaliditetom..... Što s njima?!