Obzirom da je moj post izazvao dosta pažnje i reakcija, te da ga je eminentna blogerica Annaboni uvrstila u domoljubno sranje, evo mali podsjetnik, jedan moj fejspuk prijatelj je baš danas na fejspuku objavio fotku iz jednog drugog, ali ne tako davnog vremena.
U to vrijeme aktualni sukobi između Srba i Crnogoraca nisu postojali, dapače bili su jako jedinstveni.
Na slici vidimo jedinstvo Srba, Crnogoraca i Jugoslovena, 3 kilometra odavde je bio moj dom iz kojeg su moja djeca prognana i koji je sustavno i temeljito opljačkan.
Ovo o fašizmu i ustašama se odnosi na mene i moje suborce, koji smo terorisali nevinu nejač.
Na slici je građanka koja u Dubrovniku bježi od povampirenih Vastaša
Ovdje vidimo položaj mirotvoraca koji su došli da spase Dubrovčane od ustaša.
Danas Srbi svojim bivšim saveznicima Crnogorcima osporavaju pravo na naciju, održavaju mitinge kao nekad na Kosovu, po Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Od dnevnih zanimljivosti možemo istaknuti da je neko natambura neka tri lika, u Splitu jednog je nokautira štakom, iz medija saznajemo da su trojica napadnutih stranci, ne navodi se koje su nacionalnosti, i ne zna se ko je napadač.
Strah me i pomislit da su ne daj Bože trojica napadnutih bili Srbi, koji bi to spektakl bio, anemični i Kolinda bi se ispričavali Popara bi se ograđiva, index bi napisa stošezdeset članaka, Yutarnji bi ima reportažu šta misle u Surdulici o napadu, AnaBoni i kolega dežurni filozof bi do neba vapili zbog neviđene nepravde, a ovako sve boli kurac, moš pribit koga Oćeš samo da nije Srbin.
Jedini koji je razočaran je Milorad Pupovac, jer da je neko prokinijo Srbina on bi održa potresnu presicu, jer mit o ugroženosti Srba se mora održavat, do prve Slijedeće prigode kad će opet krenuti oslobađati Dubrovnik ili već nešto.