Marketing
Zmija...
Zmija…
Zmija kao zmija, što se ima o tome pisati. Niti ih volim niti ne volim, neka gmižu svojim putem.
Doduše pogledam muškića koji kaže da se boji zmije, dooobro si ga pogledam, naročito dok sam bila mlada pa luda. Kažu da muškići koji se boje zmija su dobri. Znate već, dobri, ma zna se u čemu, neću sad o tome.
Moje koke obožavaju gliste, zmijice i kad ih ugledaju nastane trka za onom koja ih prva ulovi. Ne bi verovali kojom brzinom je progutaju, na tugu onih atletičara koka na brze staze koje su odjurile u pogrešnom pravcu.
I tako ja nebojitelj zmija pre neko jutro hoću pomaknuti neku staru kantu za smeće koja mi kvari svako idiličnu sliku travice, ptičica i sunašca, svojom surovom realnošću. Okreni, obrni, sve završi na nekom smeću.
Guram onu kantu, guram, prazna, a teška, zarasla u travu. Nigde nekog da pomogne jadnoj ženskici. U zlo doba javi se sused
-Što to radite??
Preskoči ogradu cimnu levo desno, i izvuče kantu… Pogleda u onu rupu dole, vrisnu i baci kantu.
-Žurim, preskoči ogradu i odlete bez krila.
Gvirnem u tu kantinu rupu, i urliknem
-Aaaaaaalbiiii…
Dojuri Albi, misli deli se neka hrana, pogleda me onako bledo teleći, okrene se i ode. VItez… ma… videće on…
Dolete drugi spasolac petao. Poče da zove koke, kao on nešto našao. One dojure, kao i sve naivne ženske okupile se i gledaju. On pokazuje rupu u travi, ali nema nameru da skoči.
-Ko ko ko ko ko ko, zove ih.
Gleda ga jedna debeliškasta koka, gleda. Ma nosi se misli, skoči u rupu, uhvati ono zmijče i odjuri…
Petao ponosan što je našao zmiju gleda gore. Koke nose štafetu jedna drugoj predajući je, a ja juriš pešadija u kuću…
Post je objavljen 11.06.2019. u 16:22 sati.