Jedan pomalo smiješan uvid u banalnu situaciju. Naime, objavim status na fejsu, nije bitno sad o čemu, i jedna mi osoba reagira s onim ljutim smajlijem, kao da je ljuta na moju objavu. I kad san to vidija, prvo su mi proradili obrambeni mehanizmi, počeja san to potiskivat, ili racionalizirat i tako, da zadržim kao, kul stav, ko da mi to nije bitno. A malko me jest bilo isprovociralo. I onda mi dođe misao: Prihvati da te je isprovociralo, jednostavno pusti i budi isprovociran. I isprva san bija ljut da bi mi kasnije, kako san gleda sam sebe, postalo smišno što san ljut. I nakon toga, kasnije malo, pogledam status i vidim taj ljuti smajli i čovječe, skroz drga reakcija. Postalo mi smiješno, čak i zabavno, što je ta osoba se naljutila na moj status. Uopće nisan doživija tu ljutnju kao povezanu sa mnom, nisan ja bija odgovoran za nju, nego ta osoba. I totalno isčilam to, još se i nasmijem na to.
Ovo je banalnost, ali ovako funkcionira mentalni sistem. Po bazičnim postavkama ko dica smo rasuti u okolinu i doživljavamo lično sve što se u okolini dešava. Dio toga ostane i nakon odrastanja, pa se tako lako naljutimo ako je neko ljut na nas, ili se osjećamo krivima, ili nas to rastuži, itd. Naravno, govorin o situacijama kada objektivno nismo uradili ništa loše da naljutimo drugu osobu. Kad se radi isključivo o našim stvarima, kad ne prelazimo granice drugoj osobi. A u biti, zdrava mentalna reakcija je to da shvatimo da je nečija ljutnja njegova odgovornost i da nema veze s nama. Tada imamo potpuno drugačiju perspektivu na cilu situaciju. A i kad smo nešto krivo uradili, bez loše namjere, ne trebamo na sebe preuzimat tuđu ljutnju, nego prosto konstatirat da ćemo ubuduće nastojati da se to ne ponovi i ostavit ljutnju toj osobi nek se nosi s njom.
Post je objavljen 06.06.2019. u 16:55 sati.