Marketing
Na Bazenu
Ako bi trebala izdvojiti jedno mjesto u mom Gradu koje je u potpunosti Zadarsko u svakom smislu i koje je okupljalište Zadrana generacijama, onda je to definitivno Bazen na Kolovarama.
Ako si iz Zadra, onda si se bar jednom okupao na Bazenu.
Ako si iz Zadra, onda si bar jednom popio kavu na Bazenu.
Ako si iz Zadra , onda si bar jednom skočio bar sa Trice.
Ako si iz Zadra onda si bar jednom preskočio ogradu da ne platiš ulaz.
Već odavno se ne naplaćuju karte za ulaz na Bazen, ali kako i bi kad bazen na Bazenu je samo ograđeno more i nema nekih dodatnih sadržaja, osim kafića. Ali to nije obično more, to je more koje ima dušu i koje priča priče.
Na ovom bazenu su generacije Zadrana između ostalog i naučile plivati i dan danas to čine. Što je najsmišnije, ja iako sam išla u školu plivanja nisam tila plivati na završnom natjecanju pa me učitelj plivanja uzeo u ruke i skočio sa mnom u Bazen. Budale- mislila sam tada, a danas mi je baš drago što jedina ja od cile te generacije mladih plivača nisam dobila Diplomu da znam plivati. A znala sam plivati, nego nisam tila. Zašto bi ja plivala kad i svi drugi plivaju?! Eto, to sam ja tvrdoglava ka mazga.
I brat je dobio Diplomu i uvik se kasnije smijao da mu je to jedina diploma koju je dobio u životu, a mater mu je od nje napravila semafor. Valjda je brat u školi učio o prometu i za zadatak je imao napraviti semafor i mater mu je u nedostatku tvrdog papira/kartona napravila semafor. I tako je neslavno svršila njegova diploma.
Cilo djetinjstvo kupala san se na Bazenu. Sićan se da mi je mater bila zadrta i od svih materi iz kvarta, jedino ona nama nije dala da idemo sami na bazen. Valjda se bojala da nam se nešto ne dogodi pa smo morali čekati ćaću da se vrati s posla i da nas odvede na bazen. Nismo samo brat i ja čekali našeg ćaću, nego i svi prijatelji iz kvarta. To je bila prava prijateljska solidarnost. Ćaća bi jedva uspija nešto pojist, a onda bi svi čoporativno preko mosta išli put Bazena. Još i sad osićan onu toplinu suncem zagrijanih ploča na mostu i na bosim nogama. I tako bi mi stigli do bazena i oprostili se na dvi tri ure od ćaće jer on bi iša igrat karte, a nama bi samo reka uru kad ćemo se naći na ulazu. Baš nas je lipo čuva. Eeeeeeeeeeeeeee, koji su to dani bili. Sad ih se samo sitin i to često jer liti uglavnom prvu jutarnju kavu pijem na Bazenu. I gledan tu mladost koja izvodi iste gluposti i fore ka što smo mi to radili. A naivni li su kad misle da su oni prvi izmislili te smicalice. A lipo li ih je gledat i guštat u njihovim igricama. Neka mladosti , neka! A ja se već odavno ne kupam na Bazenu jer da skočim u more ko bi me diga na rivu, ali zato se uvik rado vraćam na „misto zločina“, točnije rečeno na misto istinske sriče.
Post je objavljen 06.06.2019. u 11:39 sati.