Pravim se da sam na moru. Kuća prvi red. Obučem japanke, druge strpam u torbu, ručnik na rame i pičim na bazen. Poslije se vraćam s mokrom kosom i mokar šugaman nehajno prebacim prek sušilice...mislim, ko to more platit!
Danas bicikliram od ranog jutra i baš je dan za to. Pritom, nastojim bit pri ruci mojima. Kuham, spremam, mjerim šećere i tlakove. Trebala sam bit na moru. No, kak još ni nije za kupanje navodno, bit ću usidrena zasad tu, u mom Panonskom moru nastojati pronaći svoj mir i gušt. Nikad nisam znala uživati, ako se stvari nisu tako poklopile da svima meni dragima, bude dobro.
Obleka je u koferu. Još čekam povoljni vjetrić za putovanja.