Već ka malo dite, mater me uvik znala poslati na pijacu po verduru pa i na ribarnicu na kojoj sam znala jedino razlikovati srdele i one „crvene“ za koje sam kasnije saznala da se zovu Trlje.
Pijaca nije bila daleko i nije bilo straha da će me zgaziti auto, a ka dite bila sam jako samostalna pa ćak i više nego što sam to danas. Mater bi mi dala šolde i to točno u dinar, tako da sam čak išla po štandovima dok npr ne nađem blitvu za onoliko novaca koliko mi je mater dala. Bila sam ka prava mala gospođa i uživala sam u trgovanju s bakicama. Ni jedna me nije mogla prevariti ni za 50 para. Ali to nije bio slučaj s mojom materom. Nju su , da prostite, uvik zajebali. Nije baš dobro vidila pa kad bi falila koja kuna, ona bi otvorila takujin i rekla babi s pijace da sama uzme tu kunu ili dvi. A baba bi čapnula medu. I tako godinama, dok mater nije spremila u različite pretince ili žepove kunu, dvi, pet...pa je znala. Vidila san ja to sve i znan jer bilo je to onih godina nakon što je počeo rat i što san se razbolila. Ali bez obzira na svoje stanje, mater me gotovo svakodnevno „vukla“ na pijacu. Kamo sriče da sam tako nastavila do danas, ali eto.....matere više nema, a i pijaca nije više ono što je bila. Mislila sam da su se babe s pijace prominile i nisu više lopovice. Možda jer mi danas sliču više na dame nego na babe s pijace. Naravno, ne sve, ali većina ih ima gelirane nokte, ispeglane pramenove i nabiju markirane cvike pa ti reci babi da je baba.
Ne da ne idem više tako često na pijacu, nego gotovo ne idem uopće jer svu spizu mi kupi ćaća, a i danas su diskonti dobro opremljeni verdurom pa lako sama uzmem što mi triba.
Jedino sama volim na pijaci kupiti med i neke druge prirodne proizvode. I to uvik iden na isti štand koji se nalazi na rubnom dilu pijace i lako mi je pristupiti mojim motorinom. Za tim štandom prodaje jedna moderna baba. Ima dugu kosu, ali sidu i to uglavnom skupljenu u rep i često nosi modernu strukiranu jeans jaknu. Nije baš komunikativna, ali je prava lopovica. I to sam tek shvatila kad mi je na brzaka opet zdipila 20 kuna. A jesan glupa , brate! Ali ko bi se tome nada od nje?!
Dakle zatražim ja med od Kadulje i ne pitam za cijenu jer ionako bi kupila med i da je 200 kuna teglica. Došla sam po njega, eli. I pružim ja babi sto kunića, a ona mi vrati 20 i utrpa med u moju košaricu na motoriću. I još joj se ja pretjerano zahvaljujem ka da mi je med dala mukte. Nakon što sam došla kući, izvadim med iz košarice i jasno vidim da na poklopcu meda piše 60 kuna. Ma nije me briga za 20 kuna, ali sitila san se da mi je tako isto učinila i prije par miseci, a i kad sam kupila Kantarionovo ulje..... Ma nisam ja ljuta na babu nego na sebe što svakoj pizdi dopustim da me prevesla. Ali evala joj kad može. Na taj način samo je izgubila jednog kupca. Pa nek ona dalje potkrada koga oće, mene neće!!
Kod nas u Zadru kad želiš uvriditi neku ženu koja ti nije draga i zbog njenih nekih osobina koje nemaju veze s moralom te žene, onda za nju kažeš da je „kurba s pijace“. S tim izrazom postižeš jačinu uvrede, ali napominjem da se izraz kurba ne odnosi na ženu najstarijeg zanata na svitu. Po meni je Kurba s pijace puno gore biti nego prostitutka. Izraz kurba upotrebljava se za pokvarenu, prefriganu ili možda lažljivu, ženu lopovicu. Dok prostitutka po meni pošteno zarađuje novac prodavajući svoju „robu“.