Od 2008. do 2015. nisam pročitao ni jednu knjigu. Prije toga - brda. Dozlogrdilo mi je, vidio sam da se stvari ponavljaju i rekao sam sebi kako više u životu neću pročitati ni jednu knjigu, jer više manje sam pročitao sve što me zanimalo i nema potrebe, dovoljno sam pametan. Nakon navedene 2015.-e, kada sam tražio knjige po knjižnici za potomčicu, tu i tamo bi se desilo da me privuče i nešto za mene. Jest da sam si nešto bio obećao po pitanju čitanja, ali kao što znamo 'obećanje ludom radovanje', tako da sam napravio nekoliko iznimki, tu i tamo. Sada znam da ništa ne znam, usput sam otkrio i potpuno nove knjižne svijetove i područja istraživanja i trenutno sam na jednoj do dvije knjige tjedno. Ali samo ono što me potpuno zanima, ništa radi tzv. razbibrige, puštanja mozga na pašu i sličnih čudnih mi motivacija koje ljude navode za posezanje za nekom knjigom (krimići, ljubavni romani i slične bedastoće; u tu svrhu su jednake dobre i dnevne novine). S potpunim interesom, potpunom pažnjom i dubinskim pristupom. Sadržaj i ja smo stopljeni u jedno. Sve manje od toga me ne zadovoljava.
Post je objavljen 30.05.2019. u 09:15 sati.