Ne pamtim da sam se ovako iživcirala i to na poslu gdje posao nije nikakav problem.
Problem su ljudi sebični, odvratni, ljubomorni, glupi i gledaju samo sebe.
I nisam ljuta na njih nego na sebe što sam si opet dopustila da se dam isprovocirati.
Jutros na početku radnog vremena stiže e-mail od Šefice svim djelatnicima Mog Odjela da svi moramo prisustvovati sastanku u 13 sati u tzv. Svečanoj dvorani (dobro izmislila sam ime dvorane). I ta famozna dvorana nalazi se na katu Firme što za mene predstavlja veliki problem. Odmah uputim e-mail šefici;"Jel baš moram biti prisutna na tom sastanku?"-Odmah je odgovorila da moram, ali da će ipak pitati Predavača na sastanku da li baš moram biti prisutna.
Ma doći ću, ali samo da nađem pratnju- odgovorila sam ja nadajući se da će ona "narediti" nekom od Naših (vražijih) da dođe po mene. Tako je bar do sada činila.
Ja nisam nikoga našla, ona nije nikog poslala, a svi su prošli kraj moje kancelarije i sad sastanče.Suze same peru tipkovnicu, a ja se neću nikom moliti da mi da ruku.
Sastanak je već počeo, a Šefica je poslala SMS sadržaja; " Jeli dolaziš na sastanak?" . Jedva sam se suzdržala da joj ne odgovorim "Još nisam naučila letjeti!"( A bome ni hodati)...
Znam da će sutra biti belaja ,ali pun mi je kufer svega......Jednostavno mi je ponižavajuće više moliti ikoga za ruku....Sad me zanima hoću li biti pozvana na odgovornost,....
Eto ti sigurnosti na poslu...... I naravno "oni" su u pravu, a ja sam ta koja je "neprilagođena".....