Eh te tvoje proklete
post pankerske dileme,
te zajebane zablude o ovome i onome,
hoćeš li se odlučiti više
ili niže?
Hoćeš li se ukrcati napokon
u taj zadnji vagon
kad krene zadnji voz za zadnji pakao,
to zapravo nikad i nije bilo upitno,
ali čekanje je bilo nepodnošljivo.
Da li si usput ikad ikoga zaista voleo
ili si ljubav davno,
još u prošlom životu preboleo?
A s čime si se najpre oprostio,
srcem ili s umom?
Duša ili jetra,
što je prvo otišlo?
Uglavnom, sutra nestajemo
i nosimo ništa sa sobom.
Tu gde te život naizad zaobišao,
samo prazan krst je ostao,
samo prazno, neuspelo raspelo,
napuštena kruna kralja nebeskog koji je zemljom kročio među klošarima,
prazna mu kruna osta,
od trnja satkana, s cvetovima namesto dijamanata
to je sve što je za ostalo...
to...
i nešto zarazno.
I tvoja deca su ostala,
paralegija suza u očima slepih bogova,
od kad se noć sparila sa zvezdama repaticama,
a ti se napokon izmirio sa svim svojim post pank dilemama.
>;') - - >
Post je objavljen 07.05.2019. u 15:50 sati.