Marketing
Jedi, jedi, jedi još
Kad ideš na izlet, onda moraš nosit putnu torbu i sa onim šta treba i sa onim šta ne treba.
Šosove koje ćeš nosit i šosove koje nećeš nosit, isto tak i majice. Jer šta ak ti na krilo tijekom doručka padne jaje na oko, pa nećeš na Kornate ić sa žutanjkom na robi. Onda haljina, pa trenirka, pidžama, kućne šunjalice, toaletna torba, starke i rezervne cipele, crveni kišobran koji paše uz rože na martama. Pa manja torba za autobusnu jelsku ponudu - domaće kobasice, fine lepinje iz Lidla, čips, Jadro napolitanke, žele bomboni, ledeni čaj. Pa mala torba puna andrlja koje je bolje ne nabrajat. Jedva se uspiješ s time utaljigat u autobus. Kad se krene nastojiš se kontrolirat da ne ideš žderat iste sekunde čim je šofer zatvorio vrata,čisto da se ne razleti narezana kobasica, ko će je pobrat između svih onih silnih nogu.
Prva postaja su Baraćeve špilje. Ne letim među prvima, idemo popit kavu i čekamo da vidimo hoće prva grupa izać iznutra, šta je sigurno - sigurno je. Guramo glave i fotkamo se ko dvije šišmišice. Uživamo u ljepoti nedirnute prirode. Prva grupa izlazi, znači nema medvjeda unutra pa nekak lakše vijugamo prema ulazu. Unutra je fenomenalno, sve one sige i stalaktiti i stalagmiti predivnih oblika. Jedino nam se jedan od kolega u onoj mrakači popeo na stalagmit al je zamoljen da siđe ( desi se, htio čovjek malo bolje vidjet). Pa nam vodič ugasio reflektore na desetak sekundi da vidimo šta je mrak, laknulo mi kad se upalilo jer ne znam kak bi izbauljali van da je rikno prekidač.
Pa dalje put Biograda, i nakon smještanja u sobe brže presvlačenje i večera. Znači juha, orada, hrpa krumpira i prženog povrća, salata, pa malo naguljenog voća ( kivi, ananas, narandže) i kolači. Pa kava uz more, da provarimo večeru jer nam se malo slošilo od količine. Legla htijuć napisat kraću pričicu, probudila se s mobitelom u ruci i očalama na nosu u pol šest ujutro.
Brže na doručak rudarskog tipa - jaje na oko i omlet sa sirom, malo parizera i sira, dva kroasana i naguljeno voće i čaša đusa. Brže van popit kavu dok se nije krenulo na brod. Dok se ukrcavamo meni stalno pred očima vrata od ormara na kojima leži Rouz i Džek koji se drži za vrata nakon šta je Titanik otišo kud je već otišo,; sve mi slabo dolazilo. A na brodu... uživancija. Pogled vrijedan milion novaca na kornatske otoke i more koje se mreška. Pa konačno ručak na brodu, opet rudarskog tipa - kulen, sir, feferoni, njoke i piletina u finom umaku, salata; opet nam se slošilo od jelske ponude. Uživala u pogledu na Ugljan i Pašman, popila kavu i onda malo zalegla, nebil se jelska ponuda koju sam progutala lakše provarila.
Kupila obligatni magnetić za frižider. Sad evo ležim u hotelskoj sobi i razmišljam šta ću obuć za na večeru.
Svakako mora bit nešta komotno, da mi ne pritišće sve ovo dosad pojedeno. Divno je bit na izletu.
Post je objavljen 11.05.2019. u 17:53 sati.