Ova je godina jednostavno drugačija. Ima tih nekih, kad raspletem ono što se godinama saplitalo nekako pod nogama. Kao pravi lav, ponekad mi se čini kao da sam spavala dugo dugo (iako i tad napravim daleko više od većine)...a onda u jednom skoku odradim hrpu toga. Ovo je godina skoka, tako sam je osjećala u startu, a bome se takvom i pokazala.
I tako, nije mi bilo dovoljno odraditi katalog od 300 stranica sama...niti još dva planera uz to ove godine. Napokon se od začetka jedne ideje počela kotrljati priča za moj posao. I prvo fotkanje je za dva tjedna. Pripreme su lude i nezaboravne, ako ništa, druženja su jako zabavna kao i jedno novo poznanstvo koje se izrodilo niotkuda. Tako da je treći cilj do kraja godine imati funkcionalni web, odrađeno 3-4 fotkanja u stilu koji želim i otvoriti firmu. U Irskoj, ili obrt tu, taj dio se još borim shvatiti što bi bilo pametnije. Ma sitnica.
Zato ni ne pišem, nego jurcam okolo za rekvizitima, kuckam nakit, skupljam što fali od opreme i radim na istraživanjima i idejama. Ako i ne uspije sve ovo navedeno, već samo dio i to ću smatrati ogromnim uspjehom.
Trenutno me najviše veseli što sam toliko uspješno zarazila svoje modele idejom da znam da mogu isto napraviti i s drugima. I da takav posao donosi beskrajnu dinamiku, lakoću na neki način (iako je jako kompleksan) i sreću. Da ću možda imati prilike zaboraviti na ured. Da se to što radim ljudima sviđa i motivira ih da i sami rade ludosti i ostvaruju čudne i lude snove. Igraju se.
Imati prilike igrati se i da ti za to plate...hej, pa ja ionako i sad...crtam za život...točno ono za što su mi uporno u djetinjstvu ponavljali da se ne može...pa ajmo to dići na jedan još malo luđi nivo...
...jer mogu...
Post je objavljen 11.05.2019. u 05:32 sati.