Marketing
ON
Mantranje, bit će dobro, bit će dobro je urodilo plodom. Moj ON je stiga u valu. Srićon jučer. Po bonaci. Pa je moga odtrpit tek svježe punte od operacije. Danas ne bi moga nigdi. Opet ništa ne vozi. Ni tamo, ni vamo. Izračunala san da smo više puta bili odsićeni od kopna nego li je Maslenica bila zatvorena za promet. Tako je kad živeš na škoju. Moš po njemu. Moš oko njega. Al često s njega nigdi. Pa postaješ i sam otok na otoku.
ON je na jakin antibioticima. Na dvomisečnoj poštedi od teških poslova. Ja previjan rez na drobu ka da san cili život medicinska. Inače bi ga tribala vozit 10 kilometara do Sela. Za šavove će ipak u Grad. Iako bi ja i to sama skinila. Kad zagusti, pravnica u meni nestane. Ispliva likaruša, koja to ni uspila postat. Jer okolnosti nisu dale. Al nema smisla vrtit film unazad. I Stari se sada grize. Itekako se grize. Šta mu je kuća bila na prvo misto. Tu mu ne mogu pomoć. To je ipak njemu na savjest.
Puna mi je kuća. Puna, znači nas troje. I veseli Roki. Ipak četvero. Sve mi je sad na svon mistu. Neka Njemu grmi iz sobe Real, Barcelona, Munchester, Tottenhame, El clasico svih vela. Neka mu je daljinski zalipljen za ruku. Samo neka je doma. I neka se dogodilo malo, da se ni dogodilo puno.
Zahvalna san Nebu na svin okolnostima koje su su se otvarale u zadnji ćas. Al su se ipak otvarale. Zahvalna san na ishodu koji je moga bit drugačiji. Samo dan kasnije. Al nije. I zahvalna san na vlastitoj formuli koja je bodrila sebe i zrak oko sebe. Nisan se dala kušnjama straha. A dalje ćemo sve u dvoje. I lako. Zajedno smo već 42 godine. Dvi trećine mog života.
Razularena južina dere u naša jidra. Neka dere. Timun života triba znat držat u ruke. I brodit po neveri. I bonaci. I tramontani. I lebićadi. I buri.
Kad smo već ovoliko skupa, znat ćemo još durat. Svaki dan je ionako onaj najlipši.
Post je objavljen 09.05.2019. u 14:40 sati.