Budućnost me je zanimala negdje do 30. godine, nekako sam ulagala nadu da sam na dobrom putu k dobrom svijetu i životu. Poduzimala sam i neke korake da proširim svoje obrazovanje, išla sam na tečajeve i svladala osnove njemačkog jezika, kako bih mogla bolje konkurirati pri zapošljavanju. Pa jedna prekvalifikacija, pa još jedan tečaj... I sve to da budem osposobljena kad zateba.
I zatrebalo je. I koristilo je. Tako da ti svale posao na tebe jer ti barataš jezicima... A eto ja sam bila sretna da koristim, iako se od mene samo zahtijevao. I sve više, i još bi se naljutili kad ne bi bilo odmah. I nije mi bilo teško, jer sam nesebično davala znanje koje sam ja platila da ga dobijem. I šta ti na kraju ostane? Spoznaja da si dao svoj doprinos ekipi, kolegama i da su ti tu da se računa na tebe a oni su tu da računaju na tebe.
Post je objavljen 07.05.2019. u 20:36 sati.