bilo je lito
cvrčki su pivali pismu
gušterica je lino ležala na suncu, na zidiću koji je ima rupe za metit ogradu koja nikad nije metnuta
u to doba svi su nalivali zidiće između particela, i u nji mećali boce od pive, da ostanu rupe za buduću ogradu koja se tribala napravit od cijevi ukradeni u škveru
onda bi te boce od pive godinama bile zarobljene u zidiću, i čekale ogradu dok ih neko ne bi razbija
o čemu smo ono pričali
aha
bilo je lito
Cvrčki su pivali pismu, zrakom se širio miris punjenih paprika, a sa svih strana je dolazio zvuk pisme.
Nije to bila kakofonija zvukova kakve u današnjim litima doživljavamo, izvori zvuka su bili mnogi, ali pisma je bila ista, kroz pismu cvrčaka odjekivalo je Ooooooodvest ću te na vjenčaaaaanjeeeeee.
U stvari meni se u zadnje vrime i ne piše baš, ali kad mene nema cili blog je ka neslana juva, ono gucaš ga a najradije ne bi.
Čak i najzagriženiji nevolitelji mene, kad bi iskreno morali reć, rekli bi da je bolje kad sam tu, uz izuzetak par impotentnih likova koji bi najradije cili blog ugasili samo da mene ne moraju gledat.
Užasno je to da ih neko samim prisustvom tako bolno podsjeća na to da su impotentni.
Šta san ono bija priča.
Aha
Bilo je lito, cvrčki, punjene paprike, i neponovljivi Mate Mišo u emisiji po željama, radio Splita.
Gušterice su se Lino sunčale na zidiću a mladi odlikaš je uzbuđeno sastavlja gramofon, ganjc novi koji je dobio za odličan uspjeh u šestom razredu osnovne škole, stereo gramofon 2 puta po 5 wati, posljednji jauk tehnike koji se dao nabaviti u zemlji socijalizma s ljudskim licem.
Možemo primjetit da su neke blogerice na dobrom putu da izađu iz puberteta, inače muški i ženski izlazak iz puberteta se značajno razlikuju, žene znaju da su izašle iz puberteta kad shvate da im ljubav ne može biti izgovor za svaku pizdariju koju naprave, a muški, oni izađu iz puberteta kad shvatu da više ne dišu.
Inače to pubertetsko razdoblje zna bit traumatično, kod žena uglavnom zbog greške u odgoju, kad im se kaže da je ljubav univerzalna izlika koja se mora na neki način naplatit, a kod muškaraca zato šta ih stalno tlaču s nevažnim detaljima.
Na nama je da poželimo našim blogericama sve najbolje i da ih ne tjeramo da priznaju da su se ljubavlju koristile, kako bi opravdale pubertetsko ponašanje, to bi bilo previše, sad ionako više nije važno pa je najbolje da ih podržimo s ommmmmm ommmmmmm ommmmmm, i kažemo im kako ih i takve nesavršene volimo.
Gramofon se zvao Tosca, i naš uzbuđeni odlikaš je, gotovo sa strahopoštovanjem otpakirao novi album sa zmijskom glavom na omotu albuma, stavio ploču na gramofon, okrenuo ono dugme na maksimum i stavio iglu na ploču.
Odjednom se kroz zaleđeni trenutak prožet mirisom punjenih paprika, zvukovima pjesme o odvođenju na vjenčanje, i toplim sunčevim zrakama na leđima gušterica prolomilo Freeeeee meeeeee, i od tada više ništa nije bilo isto.
Ali taj baš taj trenutak, je obilježio jedan život, ljubavlju prema Mati Miši, punjenim paprikama, toplim sunčanim zrakama, hard rocku, i slobodi.
A reka bi Čovik neš ti, popodne kao bilo koje drugo.
Post je objavljen 04.05.2019. u 15:25 sati.