Marketing
Kad vala oživi
Ona pozitivna nervoza je nastala kad su svi naši iz Grada potvrdili doć u valu. Za praznik rada.
Njih pet. Starija s prijom. Naši kumovi. Moja Glorijeta.
Srce mi ustrepećalo. Organizacija u glavi proradila. Sve kupili. Frižidere nakrcali. Zapasala travešu o pas i kužinavala. S ljubavlju. U sljedovima.
Umisto naše uobičajene tišine u vali, odjedanput bomba. Stalno žuborenje glasova. Smijeh koji iscjeljuje. Ljubav koja se, u zraku, nožem reže. Zagrljaji u prolazu. Tepanje odraslih odraslima. Jer se toliko volimo. I ne krijemo. Čemu?? Silno nadoknađivanje naše odsutnosti iz života Grada. Koji je do jučer bija naš realni život. Život gradske dice. Srasle s betonom. I užgalin asvaltom. Nas koji smo znali za cviće u pitaru. Ali ne i za sime koje se pikira. Sadnice koje se ukopavaju. Kalemljenje. Obrezivanje...
Tili smo u kratko vrime upit sve šta smo u Gradu ostavili. Tili su i naši dragi dat nam sve šta smo za neko vrime, sticajen okolnosti, stavili po strani. Sebe dat njima. Oni sebe, nama. A nas dvoje podastrli srca i čežnju. Jer smo uvik jednin korakon u vali. Drugin, u rastrzanim mislima. S dicon i prijatejima.
Bilo je to druženje svjetlosnih bića koji su se međusobnin životnin iskustvon probrali. Nakon čistki i metenja svega i svih nevrijednih trošenja emocija, vremena i ulaganja, zadržali smo se međusobno ko probrani dragulji. Jedni drugima utočište. U radosti i muci. Blagoslovljeni iskrenošću, toplinom ljudskih duša. Prijateljstvom iznad svih drugih životnih vrednota.
Bilo je prelipo. Oda životu. Oda radosti. Oda ljubavi.
Svi su otišli. Na valu ponovno nalegla južina. Opet jaka i po najavi olujna. Nigdi nikoga. Samo Stari, ON i ja. Stari u svom autističnom svitu. U kojem samo on zna aktere. I nas dvoje. Prepuni emocija i energije koju su nam ostavili. Sada plodouživamo. Do novog susreta civilizacije i pustinjaštva. Sudara dvaju oprečnih svjetova. Koji je sada naš jedan, jedini. Ono baš, sada i ovdi.
A južina jača.
Post je objavljen 03.05.2019. u 14:58 sati.