Marketing
Kako je počelo
(uz 50 godina braka)
Na današnji dan, baš nekako u ovaj čas, prije 50 godina supruga i ja smo rekli svoje sudbonosno 'da'. Ipak, sve je počelo osam godina ranije. Evo što o tome govori zapis iz mog „Dnevnika“.
U petom tomu „Dnevnika“ kojeg sam vodio od 1955. do 1965. na strani 695, za nadnevak 13.06. 1961. utorak stoji:
„Došavši kući našao sam dopisnicu i poziv da se sutra moram javiti u Varaždin radi odlaska na lokalnu radnu akciju. To mi se baš i ne dopada. No moram zbog karakteristike.“
Tada nisam znao da je tim odlaskom posijano sjeme naše bračne zajednice. I to baš 13. Srećom nije bio petak.
Već slijedeći dan pišem:
„Odlazim na lokalnu radnu akciju na berbu graška. Zbog toga sam danas prije podne otišao Kollinu (liječnik, op. s.c) da me pregleda na rentgenu. Nakon desetominutnog razgovora i pošto me pregledao otišao sam na šišanje.“
(…)
Vlakom u 13.02 otišao sam u Varaždin. Tu me je čekalo neugodno iznenađenje. Nisam ponio nikakve stvari a odmah smo pošli u naselje. Došavši u dom (preko puta tvornice Varteks, op. s.c.) čekao nas je veliki posao. Treba složiti krevete. Kreveti su željezni na kat (bila je to dobra priprema za vojsku, op. s.c.). Bila je strašna gužva i dok smo konačno složili i kako tako uredili bilo je 6 sati. Uz odobrenje N. (vođa naše ekipe, op. s.c.) otišao sam kući po stvari. Došavši, na brzinu sam spakovao najnužnije stvari, večerao i vratio se natrag. Do spavanja smo mnogo brbljali i zaspali smo tek u 12 sati.“
U nastavku „Dnevnika“ ređaju se opisi događaja prvih dana boravka i rada, No kako to za ovu priču nije bitno na njih se ne osvrćem.
A onda dolazi nadnevak 26. 06.1961. koji počinje:
„Čudo. Desilo se zaista Čudo. Ja, S.D. po prvi puta u svom životu plesao sam s jednom curom. Po prvi puta počeo sam hodati po taktu muzike. Učiteljica mi je Č., inače se zove R.Š. Meni se dopada, a nije ružna, više bi se moglo reći simpatična. Baš me zanima da li će ustrajati u poslu kojeg se prihvatila (misli se na učenje plesa, op.s.c.). Ona je za sada veoma zadovoljna, a i ja se sam čudim kako mi lako ide.“de.“
Slijedili su dani rada, plesa i zaljubljivanja u učiteljicu plesa.
Nadnevak 16. 7. 1961.
Bio je to posljednji dan radne akcije. Na kraju opisa tog dana piše:
P.S.
Sad kad je sve prošlo mogu reći da bi mi bilo jako krivo da nisam išao. Bilo je i ružnih strana (rano ustajanje i tome slično) no bilo je i puno više lijepih trenutaka. Ova radna akcija mi je ulila i povjerenje u sebe. Naučio sam plesati i uvidio da se i u mene netko može zaljubiti. Još jednom, bilo je lijepo.“
Iz sjemena posijanog 13.6., niknula je mala, sitna mladica. Ona će tijekom vremena, sve do našeg vjenčanja proći razne faze rasta i razvoja, bit će trenutke kad će gotovo uvenuti, pa opet buknuti, da bi na kraju postala stablo staro 58 godina.
No, to je već tema za roman, a ne za jedan mali esej o početku našeg zajedničkog života.
A.D. 1962.
A.D. 1969.
A.D. 2019.
Post je objavljen 26.04.2019. u 16:21 sati.