Marketing
Obitelj
Sve do nekih maturantskih dana kod nas se znalo kad je doručak, obid i večera.
Mater je bila domaćica. Brinila je o ocu. Meni. Kući. Računima. Nabavi. Apsolutno o svemu.
Ona je bila os oko koje smo se vrtili. I funkcionirali.
Bila je alfa. Al bila je i omega.
A onda je i ona otišla za Starim u valu.
Ja san ostala studirat u Gradu. I držala se regula s kojima san bila cijepljena.
A kad bi dolazila u posjet roditeljstvu, opet se znalo za red.
Zajedničko okupljanje oko trpeze. Nema kad oćeš. Ili kad ti pita.
Nema kasnijeg podgrijavanja. Ili operušavanje frižidera.
Jer se sve planski kupovalo. Ni onda, ka i danas, u vali ni bilo butige.
A tada ni ceste. Ni vode. Ni struje. Sve je bilo na plin. Šteriku. I baterije.
U spizu se išlo na noge. I teške borše se teglile nazad.
Mater bi to sve lipo rasporedila.
I čin bi kročija u kuću u zraku je pisalo, poštuj zakone obiteljskog doma.
O onda smo došli nas dvoje živit sa Starin.
Mater je partila. Ostala prisutna u srcima ali i sa regulama na kojima smo činili obitelj.
I dalje se okupljamo za trpezon.
Jedino Stari dolazi kasnije za doručak. Koji ga čeka parićan.
Obid i večera zajedno.
Kava zajedno.
Matere ni.
Cure su u Gradu.
Žive svoje živote.
Desetkovani smo.
Al još uvik obitelj.
Post je objavljen 14.04.2019. u 13:49 sati.