Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/sekasmith2

Marketing

Taxi baš kad moraš

Ovaj put nemrem napisat niš jako vedroga, al možda se zalomi.

Idem nakon tri dana jučer iz Petrove, nemam primjedbi na personal, rade profesionalno i puno modernije od pred 4 godine, osim kaj je dobro poznavati sebe i svoj organizam i ne dati doktorima da te ubiju propisanim protokolom. Klistir, pol kile gorke soli, tablete za pražnjenje i sirup za stolicu, bolje da ti zvade celi probavni sustav, ispereju ga pod tekućom vodom i posle vratiju. Dakako to se nemre i onda te ispiru ko da nisi kenjal još od rođenja. Al kak si imal pet iz latinskog obaviš - cognosci te ipsum - i ti to nekak zaobiđeš, valjda sam do ove dobi naučila kako isprazniti crijeva. Nevjerojatno da se u Petrovoj više na odjelu priča jesi se i kak pokenjal nego o ginekološkom zahvatu kakvih ima da ti dragi bog bude na pomoći. No dobro.

Ljubazno molim da se sljedeći tekst ne cenzurira, eventualno skraćenicama, vrlo je iskren i istinit, a i računam na slobodu govora i izražavnja u rwatzkoj:

Kaj nebu niš smešnoga: Budim se iz narkoze i osjećam bol, oštru i kratku, al kak je spavanje bilo kak se veli - uspješno, dižem se ko da su mi trbušnjaci uža specijalnost i zaurlam - DOBRO KAE KATARINA, OVO BOLI JEBOTIBOGMATER!!! (nastavno i odmah, sestri do mene - KAJ SAM TO JA SAD MOŽDA OPSOVALA???????????? /čudo jedno, ne bih ja/). Sestra me vraća lagano u ležeći položaj i veli - upravo se budite iz narkoze. Furaju me u neku ogromnu salu a ja se još smijem a istovremeno mi je neugodno na najjače.

Tam me z nečim fiksaju i čekaju da krepam il se oporavim.

Drugi dan idem doma, nazovem taxi javi se najneljubazni dispečer ikad, dobim poruku da dolazi za 7 minuta i patim kaj nisam stala drito na cestu, vidim prolaze taxiji a taxisti bacaju poglede prema izlazu iz nazovomo-to parka.

Dolazi moj taxi, polagano petljam s vratima i prtljagom i sjedam otraga (nije li to prešutno upozorenje da ne želim pričati?) tri dana nisam niš jela, osim neke tekućine jučer, da ne duljim, van forme sam.

Feršo niš ne pita, ja velim - Dobar dan, prosim vas, Trnsko.

Da jooooooooooooooooooooooooooj, da je 14 furki danas odbil za Novi Zagreb, da kaj sam baš u Trnsko morala, da užas - ja onak nikakva ne reagiram, trebala sam taj čas izaći (i inače nemam dobro iskustvo s taksisima, od vajkada) zapisati broj i prijaviti ga za bezobrazluk, majketi, ak ti se ne vozi, odi doma ili se prebaci Kinezima i gradi most na Jadranu! Rotor je u komi, ja idem iz bolnice, a on bu me otfural i na tome zaradil bar 5 banki, od kojih ja dva ručka složim samo tak! Ne da mu se za Novi Zagreb, dobro da me ni izbacil.

Da on 4 sata već nije jel, da ni pljugu ni zapalil ni kavu popil, da svi oće u Novi Zagreb - reko gospon, mislim da je lakše vama za plaću voziti za Novi Zagreb nego odavde meni ići tramvajem i busom i još platit....

Ne sluša, ne trza, valjda misli da sam bila u posjeti nekom, ma ne misli on niš; ali: odma hračka državu, dispečera, onu manevarski tablicu kaj ga vodi krivo po Zagrebu i fort opada na pod (on srećom pozna Zagreb!! - I to tak dobro da je skrenul u Siget pa se probijal u desnu traku natrag kad sam ga ja upozorila! ni prestal pričat). Da to niš ne valja, uostalom on zna kak iz Sigeta za Trnsko (ja znam pehaka, ili preko Remetinca, ne znam kak je mislil s autom), da slabo zarađuje i svašta, velim mu kak mi imamo tri plaće doma od vrlo nedavno, a nemamo skup 10.000 kn, je veli niste hteli učiti, niko neće delati, uspijem ubaciti - reko dvoje nas je na SSS, a jedan je na VSS kvalifikaciji... Odma nam je skrojil živote i odredil kaj bi ko trebal delati, gdi i za kolko love, inzistiral je do boli i tumačil, tak dugo dok nisam rekla da smo svi troje invalidi i da to kaj on predlaže mi - nemremo!!!!

Na kraju platim 51 kn, bez tringelta naravno, on njarka da kaj nemam sitnijega od stotke, da on nema ni kovanica (dala ja 1 kn!) jedva čekam da se maknem i dok sam navlačila torbu i onu poluputnu van iz auta velim samo - doviđenja i sretno i dodam - gospon, ma kakav vam dan bio, bolje je zdrav voziti taxi nego biti u bolnici tri dana u neizvjesnosti.

U međuvremenu je zbrisal još dve narudžbe za Novi Zagreb, da kaj bu oni njega po Novom Zagrebu... Mislim kad si već tu... ne kužim...

Začkomil je i nestal, možebitno je i pozdravil, dođem doma, nema nikoga, svi delaju da navlečemo tih 10.000 kn. Kaj sad da mu javim u centralu da je neugodan, nezadovoljan i nametljiv, kritički raspoložen i da se više nikad nebum vozila Cameom? Kolko koristim taksi žali bože moje energije, a i tak niš nebum napravila. Evo viš, baš to - "niš s tim nebum napravila", to je odluka nas Hrvata: Da se svako požali na šugave usluge na svim poljima, ima tko će voziti i znati kad lajat kad ne ili biti normal/an/na šalteruša s neupućenom rajom.

Ili treba pri naručivanju taxija reći - to kaj ste vi neugodni to ajd, al mi pošaljite taxi čiji bu feršo čkomil?!

Post je objavljen 13.04.2019. u 09:50 sati.