Stojim tako nad morem, razmišljam. I u tom me razmišljanju uhvati moje drugo ja pa mi neda mira. Vidim da se muči i sve traži način kako da me pita, dok ga na kraju ne nagovorih da napokon prevali pitanje preko usana:
-Reci ti meni, moje drugo Ja, šta ti misliš o gnjidama?
-Kakvim pa sada gnjidama?
-Pa znaš, onim ljudskim. Šta se praviš lud!
Pogledah ga ozbiljno i vidim da zna šta mislim. Znam i ja šta on misli, riječi su nam suvišne ... oboje znamo šta tko misli ...