Svi smo mi ljudi skloni kritiziranju drugih a kritiku na svoj račun rijetko tko prihvaća, i jednostavnije je prigovarati i vrijeđati drugoga a da sami ne vidimo svoje greške i kopamo po sebi jer prigovarati sebi nije jednostavno, jednostavnije nam je probleme staviti pod tepih i onda prigovarati i vrijeđati nekoga drugoga jer on nam se baš našao na putu i moramo svoje frustracije izbaciti pred njega jer vrijeđati sebe ne mogu ali mogu izbaciti svoj bijes na osobu ispred nas jer to je ispravno ali ako ta osoba meni uzvrati tada ću mu pokazati da mi ne može ništa jer ja sam ta koja razmišljam i moje se mora prihvatiti, vrijeđat ću koliko mi drago i koliko hoću jer nitko nije pametniji od mene ja sam svoje sve stavila pod tepih a draže mi je pametovati nekome no sebi samoj.
Svi mi volimo komunicirati i naravno komentari bilo na blogu, bilo na kojoj drugoj društvenoj mreži su sredstvo komunikacije s osobom čiji smo tekst pročitali samo što po meni treba postojati kultura komentiranja kao što postoji kultura dijaloga kada imamo komunikaciju licem u lice jer iza tog teksta je osoba koju ne poznajemo ili možda da a nekulturnim i vrijeđajućim komentarom toj osobi pokazujemo sebe i tko smo mi uistinu.
tko na uvredu uzvratimo mirnim tonom tada pokazujemo sebe i svoju jačinu osobi koja je kimna sama na sebe jer svoju prljavštinu stavio je pod tepih a kopa o nama jer uistinu se boji sebe i svoje istine.
Post je objavljen 12.04.2019. u 17:02 sati.