Jednom mi je rečeno da se u odnosima ponašam kao neka verzija muškarca, uzmem što mi treba i odem. Naravno tada sam to njemu negirala, jer sam od njega željela mnogo više, samo mi nije dao dovoljno vremena. Bila sam preplašena tom nakupinom emocija, zaista je izgledalo strašno nekoga bezuvjetno voljeti. I dok sam ja premišljala što ću, kako ću, dok sam skupljala snage priznati samoj sebi da ga volim, on je našao drugu. Da se razumijemo ne radi se o godinama, nego tek o nekoliko mjeseci.
No, to mi je samo potvrdilo moju teoriju, bolje biti lovac nego plijen.
I nikad nisam postala pravi "lovac". Svi su oni željeli biti uhvaćeni, neke zapravo i opominjem da im je bolje ići, ali valjda se nadaju da jedna ovako nježna plavušica nije sposobna biti ta koja ostavlja.
Oni koji požele nešto više, njih jednostavno precrtam.
Nisam spremna sama biti uhvaćena u zamku.
Post je objavljen 11.04.2019. u 20:20 sati.