Ima ta jedna stvar sa intuicijom da...se ipak ponekad prevariš. Zavara te onaj sloj izvana, sav budeš oduševljen jer...baš je sve kako treba...ali neki mali crv unutra ti ipak ne da mira. I k vragu, koliko sam puta tog crva ignorirala, ušutkavala, išla protiv njega, da mi je kuna za svaki put, imala bi palaču.
A onda se desi to da nakon jednog totalno profulanog susreta...sretneš ipak ono nešto u čemu se osjećaš doma od prve sekunde.
I prevodiš mu Balaševićev citat s mobitela...a on ti kasnije napiše da je u tebi čitav svemir. Pa te briga i za udaljenost i za religije i sve ostale tričarije.
Kako je život luuud i čudan istovremeno...i konstantno nalazi načina da te iznenadi. Al onako, pošteno...
I tako...čeka se jedan vikend...da opet navrati...
Post je objavljen 04.04.2019. u 06:22 sati.