Marketing
Bezmudstvo ili...?
Satrale su nas aktivnosti oko građanske inicijative koja se bori protiv nesavjesnog odlaganja škovaca.
Svaki dan pišen na desetke mailova.
Ministarstvima, Županiji i drugin nadležnin.
Osjećan se ka u Kafkinom Procesu.
Perpetum mobile.
Ljudi su nas zamolili da ovo preuzmemo.
Njih više od 10% sa biračkog popisa.
Kažu, nismo dorasli boriti se.
A nas dvoje imamo utakmica u nogama.
I previše.
Zato smo se, jednin dilom, nakon mirovine i skrasili u valu.
Ostavili sav šušur iza sebe.
I ka da san zaboravila kako je to sve izgledalo dok san radila.
Stalna borba za neka prava.
Često uzaludna.
Svi bi došli u moju sobu i ronzali na visinu plaće, sistematizaciju, nepravde.
Onda bi ja nešto odvažno predložila, a ekipa u mišju rupu.
Tili su da neko drugi progovara, pregovara i za njih rješava.
Jer se ne bi tili zamirit.
Sa mnon su svi znali na čemu su.
Zato me i jesu poštivali.
Pa i oni kojima nisan bila draga.
Jer u mene nije bilo kako vitar puše.
Kad nas je, kao veliku firmu, Vlada prodala u potkusuravanju, doša je novi vlasnik i tražija da pišemo test inteligencije.
Nakon 32 godine rada u struci oni bi me testirali. Al ne u struci.
I tada san jedina u Hrvatsku to odbila.
A prethodno javno pitala, imaju li zakonsko uporište za takvu vrstu testa.
Jasno, nisu imali.
Ja san se jedina digla i otišla.
Drugi su ostali i pisali.
A meni su dok san izlazila pokazivali palac u zrak.
Posli su mi došli u sobu čestitat na hrabrosti.
A na čemu da ja njima čestitan?
Ja san ka i još dvi iljade njih postala tehnološki višak i otišla u penziju.
A svi drugi su u roku od tri miseca ostali bez posla.
Ja uspravna.
Oni zgrčeni.
Eto, sad se opet sastalo Malo misto.
Zbog škovaca koje, izgleda, ne smrde svima jednako.
Interes nikad ne smrdi.
Oće rješit nešto za šta triba imat muda.
A oni se ne bi tili zamirit nikome.
Sto i jedna skuža.
Muda mi još nisu narasla.
Ali stav iman!
Post je objavljen 31.03.2019. u 18:44 sati.