Polazim od sebe. Približava mi se rođendan i sve mi se čini da sam u paralelnoj nestvarnosti sama sa sobom. U sebi se još vidim i osjećam vitkom, elegantnom blagog lica, krupnih očiju, savršenih zubiju. Obožavala sam crne suknje s visokim strukom i raskošne bijele bluze. Voljela sam svoj fizički profil, savršenu stražnjicu koja je davala mojoj figuri onaj seksi elegantni naboj.
Bilo je to vrijeme kada sam bila samozatajna, stidljiva a savršena. Nisam se prepustila mladosti. Nisam govorila prosto, nisam govorila jeftino. Nisam radila gluposti ni bila mlada i luda. Nitko mi nije trebao opraštati moje propuste. Svoje obveze sam prihvaćala odgovorno. Zamnom se nisu okretali jer me nisu ni pogledali. Oni koji jesu i sad me se sjete. Bar bi trebali. Dečki me nisu opsjedali niti sam s nikim hodala. Nitko mi nije rekao da sam lijepa, možda sam bila prerealna za takve. Imala sam prijatelje ali ne i one koje priželjkuje svaka cura. Ljubav je došla oko dvadesete. Postala sam ja samo za njega. Još sam ja iako nisam više s njim. Zna me nazvati, zna mi pisati. Zna reći da sam divna...
Na poslu sam okružena mlađim kolegama i kolegicama. Znam da će me obradovati masažom ili poklon bonom a sigurno i kakvim zezom pod obavezno. Uskoro.
Post je objavljen 29.03.2019. u 00:08 sati.