Draga zimo,
Ajde da se napokon pozdravimo
Bez drame i plača.
Budi dobra i ne visi
više na našim kaputima.
Umorilo me je tvoje
Bezobrazno
Štipanje za obraze.
Meni se rastapa,
Želim ležati na suncu
Dok se sve lijepo ne posloži
u jednu idiličnu, neprolaznu sliku.
Molim te nemoj se ljutiti,
ali mislim da je vrijeme da
nas prepustiš plesu zraka
koje mirišu na latice.
Ne brini, uvijek će tu
Biti mjesta za tebe.
Dogovorit ćemo se za
Čaj i kolače - može i večeru,
Kada jesen, umorna od vjetra
Izgubi šuštavo lišće i
Počne padati u plavi san.