Marketing
Mrak na oči
Bili smo četiri dana u Grad.
I svaki dan sve po spisku.
Već unaprid svaka sekunda isplanirana.
Di, šta i kako.
Ostali bi mi i duje, al ne možemo Starog ostavit više od ovega.
Složila mu pirule po danima. Tečice i porcije u ledenicu.
Sve je dobro dok ga glava služi.
Jer noge baš i ne.
Napunili baterije lipon našon dicom, druženjima i šetnjon po Gradu.
Al vraćali se po kijametu.
Treća marćana se lipo ispuhala.
I more uskovitlala.
Bila san sigurna da će trajekt ostat u portu. Ali ni.
Izvajalo nan utrobu i možđane. I tako četiri ure.
Četiri ure za 88 kilometri.
Po toj logici bi nan tribalo skoro šesnaest uri do Zagreba.
Da ima more.
Srića da nima.
A kad smo došli doma sve mi se zažutilo.
Ka da nas ni bilo tri miseca.
Bura nanila lišća. Prašine.
A bori sad u cvatu. Ka da su dobili žuticu.
Pa se sa njih otresa prah.
Nema di ga nima.
Na teracama, roletama, u sobama, po robi na sušilu.
Di takne, mača isti tren.
I onda san se prvo uvatila metloboja.
Ka Harry Potter obletila šta san mogla i stigla. Prije nego se snoćalo.
Još san nabivena od pada u banju i rame me boli.
Usporena san i škrgućen zubima.
Tila bi više i brže, a mogu manje i sporije.
I onda kad san se jutros digla, sve je bilo ka da prston nisan takla.
Sve žuto, žuto, žuto.
I tako će sad do kraja aprila.
Svaki dan.
A muko moja.
Post je objavljen 27.03.2019. u 14:53 sati.