Moj najdraži frajer jučer je imao važnu nogometnu utakmicu na onom većem stadionu, iza koje su imali zadatak izvesti i velike igrače na teren.
Nisam mogla biti nazočna tamo, jer sam imala zadatak ostati čuvati drugog, manjeg najdražeg frajera, koji je spavao snom pravednika. Tek sam nogometašu pomogla da obuje kopačke i poželjela mu da igra najbolji mogući nogomet ( što se i dogodilo jer je postigao gol, a nije bilo mene da vrištim iz petnih žila sa tribina ).
Manji najdraži frajer probudio se začuđujuće brzo. Otvorio vrata od sobe i eto ga u bodiju, sa pelenom u ručici i dudom. Gleda po stanu gdje su svi, i onda skuži mene; ja uzela čitati neku knjigu dok on spava. Ide k meni, nasmiješen, pa vidi koju knjigu imam i konstatira:
- To je mamino.
Predlažem da još malo legnemo, i začudo ide za mnom. Legnemo na krevet i razgovaramo o njemu dragim temama - kavi mu, ovci be-be, sauju ( to bi bio dinosaur, za neupućene ) i tako to. Onda on traži piu. Šta je piu, majko mila? Pitam što je piu.
- Geda piu.
Ah, pa on bi gledao neki film. U nastojanju da ga još malo zadržim u horizontali kažem mu da majstori moraju popraviti film pa ćemo ga kasnije gledati. Nema prigovora, ali ne želi više ni ležati. Dižemo se i oblačimo. Pitam ga je li gladan; kaže da je, ali na pokušaje hranjenja loše reagira. Verglam o vuku koji viri sa balkona i poješće sve iz tanjura, pokazujem neke slagalice, donosim njegove omiljene životinje - bez rezultata. Neće i gotovo. Traži čokoladu, vuče me prema vratima od špajze; objašnjavam da je vuk nekim čudom sa balkona ušao u špajzu i da ne smijem otvoriti vrata. Začudo prihvaća moje argumente i vodi me u sobu da se igramo.
Slaže kockice, pjevamo mamu Kukunku i ijaijao, gledamo slikovnice, slaže životinje u farmu i svi moraju spavati.
- Kava mu pava, ovca be be pava, konj pava, pepa pig pava.
Stiže i mama s posla; trči je pozdraviti i objašnjava joj ono što sam mu prodala kao argument:
- Matoji popaviti piu.
Pa on je zapamtio što sam mu rekla, i sad to prenosi kao vrlo bitnu informaciju; kud ćeš bitnije nego da majstori moraju popraviti film?
Ubrzo stiže stariji najdraži frajer, umoran i gladan. Saznajemo da je postigao gol i da je bilo jako dobro na tekmi. Jede kao vuk. Manji najdraži frajer kategorički odbija jelo, traži sadojed. Nakon jurišnog spremanja odlazimo na kavu i slajac; veći najdraži frajer donosi kornete, i svoj i bratov, a manji najdraži frajer konstatira da je fuj ( ostalo malo jagode na vaniliji pa ne želi jesti dok se ne ukloni crvenilo jagode s njegovog korneta ). Konačno kreće jesti, kaže - cuji, uzima papirnatu maramicu i glanca njome po kornetu. Krene baciti maramicu dalje na stol i usput prolije maminu kavu. Plače jer se prestrašio, a malo se prolilo i po njegovim nogama ( na sreću kava je već bila hladnija ).
Uskoro krećemo svatko na svoju stranu; dobivam puse, pokušavam zakopčati većeg najdražeg frajera u sjedalicu ali mi ne ide, pa on konstatira da sam smotana. Manji najdraži frajer uopće ne želi sjesti u sjedalicu i protestira najglasnije što može.
Idem doma i razmišljam koliko su divni i puni energije. Razmišljam i o tome kako će ova faza njihovog odrastanja prebrzo proći; a tako ih je prekrasno priviti uz sebe i udisati njihovu ljubav i iskrenost i toplinu.
Post je objavljen 17.03.2019. u 18:45 sati.