Ne slutim !
Znam, da negdje daleko,
ali opet tako blizu…
Postoji ona ,tako posebna,
ona koja savrseno razumije…
Ovaj sklad
u neskladu mojih,
ponekad besmislenih rijeci…
Pitaše me jednom !
Nedostaje li ti?
Pa rekoh,
ponekad, malo..
Nekad jače,
tako,
ujutro,
u tim podnevima,
navecer, u tim sutonima
u noci...
Tako,
malo
povremeno !!
Ona !
Nedostaje !!
,