Marketing
TAJNA MARKIZE DE ŠAMPANJ - DAJANA DIVERNO - ZA LJUBITELJE NAŠE DISKI - TEMA 2 SUPER DELA DANAS
Markiza de Šampanj se to jutro, kad su bile kvalifikacije, dugo gledala u ogledalo. Iako je dobila sinoćni poziv madam Terese Kartagena da prisustvuje nekoj operi u drugoj sali odakle se dolazilo tako što se prolazilo kraj zelene poljane, gde su bila takmičenja mačevanjem, osećala se ipak mamurno, kao da je upravo čitavu noć probdela na nogama ili na nekoj od onih tvrdih
neudobnih klupa. Četkala je kosu, pomalo zažarenih i rumenih obraza što od zatomljenog uzbuđenja, što od činjenice da joj je u
poslednjih par dana godio svež vazduh i da čak ni na imanju u Šampanji nije toliko vremena bila napolju u proletnjim danima.
Tog dana je planirala da mu baci svoju marmicu, nehajno, slučajno. Uvek dobar znak. Ali je senka na njen plan bila činjenica da će madam Azinkort i gospođa Elisa biti prisutne, a to je gotovo jednako kao da se nalazila pred celokupnim, javnim mnjenjem.
Obukla je crnu haljinu koja joj je besprekorno stajala, stavila je par kapi novog parfema, iako je znala
kako će tog ugodnog ženstvenog mriisa biti svesna samo dok ne zapuhne vetar na ovim tribinama.
Ni ovaj dan madam Teresa nije bila prisutna, pravdajući se po jednom lakeju po kom je slala poruku da je boli glava i da je alergična na taj miris. Tako je markiza de Šampanj sedela uz dve najvećejezičare iz Pariza, uveliko mrzeći što je baš tamo mogla da dobije mesto. Kao da su te tribine bile nekako specijalno napravljene, pa su joj dodeli to odurno i užasno mesto uz
ove dve koje ni danas nisu prestajale frfljati. Navijale su i za ovog, i onog, i sudiju, jednog iz žirija, ali i markizinog borca, uočavajući da na tim tribinama nema nijedne žene koja je uzvraćala na pozdrave koje je taj borac upućivao svojim pogledima, i da to radi iz rutine.
– Možda je sujeveren – rekla je madam Azinkort.
– Je li?
– Pa da. Sujeverni ljudi uvek ponavaljaju svoje gestove. Tako on svaki put kad pogleda pogled naravno utebe ili mene, ili koga već ovde i onda ode u tu kućicu i čeka da ga opet pozovu. Kažem, sujeveran je. To mu donosi sreću.
Gospođa Elisa uzbuđena zagladi kosu.
– Kako je lepo što znam da mu pogled na mene donosi sreću – rekla je to tihim glasom.
Markiza je duboko uzdahnula ali niko nije obraćao pažnju na nju. U svom tom torokanju retko se oglašavala.
Pratila je borbu s zatomljenim uzbuđenjem, što zbog tog što je zaista zanimalo ko ide u finale, a što zbog one maramice
i plana kog je brižljivo iskrojila.
Poslednjih deset finalista je bilo smešteno upravo u tu kućicu s brojem 12. Jedan do žirija je nešto glasno
govorio, ali ga niko nije redovno čuo, jer su svi uzbuđeno govorili i nešto se dogovarali. Mnogi su izgubili opklade i velike iznose novca. Bila je to ipak i neka vrsta igre na sreću.
Markiza de Šampanj se izvinula i rekla da ide videti šta je s gospođom Teresom Kartagena i da je zabrinuta za
nju, pa je polako krenula k kućicama hodajući iza tribina.
Bila je u mnoštvu ljudi koji su kretali upravo prema kućicama gde su bili igrači.
Dan je bio topao i lep i njoj je odjednom boravak sasvim odgovarao, pa je nekako zaključila da će svakako
ostati sve do kraja tog vašara, iako prvobitno nije tako planirala i došla je na nagovor Terese Kartagena.
Doduše sad nije ni mislila na Teresu za koju je pretpostavljala kako je boli glava od mirisa konjskog gnojiva. Sada joj se nije mislilo ni na Teresu, ni na konje.
Išla je prema kući s brojem 1, osećajući neko uzbuđenje, koje još nikad do tada nije osetila. Čak ni dok se naga šetala ispred svog muža, nikad nije osećala takvo zatomljeno uzbuđenje. Uostalom, ono je bilo njena obaveza, a sad je osećala kako hoda u ritmu kucanja svog srca.
Napokon je bila pred kućicom. Igrači su počeli da izlaze napolje, neki od njih su nosili te kukuljice a neki su skinuli. 'Njen borac'' je nosio svoju kukuljicu, bili su svega par koraka jedno do drugog. Prolazila je polako kraj njega i tek polako, ovlaš, ispustila svoju maramicu. Prošla je daljene gledajući šta se dešavalo s maramicom niti da li je on
obratio svoju pažnju na to. Tek kad je odmakla dobar deo puta okrenula se, ali
on joj nije bio na vidiku, samo mnoštvo ljudi.
Krenula je nazad k velikoj kući gde je bila njena soba na trećem spratu, ne znajući šta da misli o svemu tome.
Post je objavljen 10.03.2019. u 11:01 sati.