Osluhni, čuješ li da te daljina zove
maznim šaptom, čeznutljivim uzdasima.
Dođi, zagrli već tobom prožete snove,
privuci me k sebi, probudi me poljupcima.
Utrni zvjezdice pod treptavim očima,
neka samo ova noć u očima zrcali.
Neka obraz izgori na vrelim grudima,
iskrom srca svoga hladno tijelo zapali.
Otići ćeš s jutrom, ponijet ćeš i snove,
hoćeš li se ikad vratiti, ne želim znati.
Ali ako sudbina pomrsi nam planove,
obećaj mi da ćeš me na nebu čekati.
Ne dođeš li sutra, čuvaj srce moje,
znam da kod tebe dobro će mu biti.
A kada nad krošnjama i ruke se spoje,
duše nitko nikada neće razdvojiti.
Možda prije tebe u nebo ću poći.
O nama ću sanjati na zlaćanom kraku,
i radovati se danu kada ćeš mi doći.
Čekat ću te, mili, na prvome oblaku.
